Posedi manastira Rača na Tari bez zaštite

Rača kod Bajine Bašte – U manastiru Rača, svetinji iz 1275. godine podno planine Tare, u miru stoletnih šuma i čistih voda, nešto remeti ovih dana onaj vekovni mir i spokoj. Briga pritisla igumana manastirskog arhimandrita Savu, domaćina ove istorijske kuće. Oko 1.030 hektara manastirskih poseda na planini Tari, nekad oduzetih, pa donetim Zakonom o restituciji crkvene imovine spremnih za vraćanje manastiru, odavno je bez ozbiljnije kontrole i zaštite od prodaje.

– Posebno je ugroženo oko 200 hektara, na turistički atraktivnim prostorima Tare, na najlepšem području Kaluđerskih bara. Mada je po Zakonu o restituciji nedozvoljena prodaja poseda koje treba vratiti manastiru, desetine takvih placeva se prodaje i tu, na našoj imovini, ljudi grade vikendice i kuće za odmor – počinje iguman Sava priču koja korene vuče još iz 1946. godine.

Tadašnjom agrarnom reformom u državne ruke prešlo je tih 1.030 hektara na Tari (oko 800 pod šumom a ostalo je ziratna zemlja), kojima je do tada gazdovao manastir Rača: veliki posedi od sela Rače uzvodno istoimenom rekom pa na plato Kaluđerskih bara, sve u tri katastarske opštine. Kasnije je to došlo na upravljanje Šumskoj upravi u Užicu, a potom prebačeno većim delom(šume) u nadležnost Nacionalnog parka Tara, a manjim(zemlja) na korišćenje Zemljoradničkoj zadruzi Bajina Bašta(nešto malo poseda bilo je i u rukama SO Bajina Bašta i Doma zdravlja).

– Svašta je tu decenijama rađeno, deljeno na placeve, prodavano. Bila je to prava rasprodaja imovine koja je oduzeta manastiru. Pitam se kako je moguće imovinu datu na upravljanje, koja nije u vlasništvu zadruge, prodati i kako je tu kupoprodaju država mogla odobriti. Ne znamo tačno koliko je od toga izdeljeno placeva, nekoliko desetina svakako. Da stvar bude gora, mada je pre tri godine donet Zakon o restituciji crkvene imovine, i dalje se pojedini delovi od tih 200 hektara prodaju. Što se tiče manastirske šume, sa naših 800 hektara gazduje Nacionalni park Tara. Donošenjem zakona stavljena im je zabrana na njeno otuđivanje, jedino dozvoljena sanitarna seča. Ali, mi imamo informacije da se ta šuma i dalje seče zarad prodaje – napominje iguman pa dodaje da su u manastiru nemoćni bilo šta da preduzmu. Izvestio je eparhiju u Kraljevu, oni su intervenisali u Agenciji za restituciji imovine u Beogradu, ali se nešto značajnije nije promenilo.

– Neki ljudi, pošto naknadno saznaju da su kupivši plac za vikendicu ustvari kupili manastirsko, dolaze kod nas u manastir da zatraže moj blagoslov, plašeći se anateme, prokletstva ako uzmu manastirsku zemlju. Nikome ne dajem blagoslov, ni anatemu, na to nemam pravo. Ne kaže se džabe: oteto –prokleto. Ljude savetujem da ne upadaju u manastirsku imovinu ni pod kakve pare. I da odustanu od tih poslova, da ih pravda božja ne stigne – veli Sava. A pravni punomoćnik manastira Rača u ovom predmetu advokat Ivko Milošević dodaje da su podneli zahtev Agenciji za restituciju da preduzme zakonske mere za zaštitu ove imovine, te da je taj postupak tek na početku.

Ovim povodom interesovali smo se kod nadležnih u Zemljoradničkoj zadruzi Bajina Bašta da li sada prodaju delove tih poseda. Direktor Radojko Jakovljević kaže da zadruga u ovom trenutku ima svega dvadesetak hektara te imovine na korišćenju. Vremenom su se menjali korisnici, nešto je i u rukama Vojne ustanove „Tara”. Po Jakovljeviću, nekad se nije mislilo na vraćanje zemlje manastiru, posedi su rasparcelisani. Vršene su i neke razmene zemljišta, verovatno otuda to privatno trgovanje. Zadruga, dodaje direktor, od 2006. godine i donošenja zakona poštuje zabranu otuđivanja.

A kako se gazduje manastirskom šumom, pitali smo direktora Nacionalnog parka Tara Bobana Tomića:

– Šume manastira su na Kaluđerskim barama i u selu Rača, većina na padinama planine, reč je uglavnom o ogrevnom drvetu. Nije istina da sečemo tu šumu radi prodaje. Imamo uputstvo Vlade Srbije dato početkom prošle godine da ne treba seći tu šumu do konačne primene Zakona o restituciji i mi to poštujemo. Uostalom, imamo dovoljno svoje šume na ukupno oko 8.000 hektara kojom gazdujemo. Manastirska se jedino seče radi prorede i uz saglasnost igumana, kao što je dao saglasnost na taksaciju(merenje i popisivanje stabala), koja je, mada na nju nismo obavezni, upravo u toku. A ako bilo ko ima podatke o nekoj neovlašćenoj seči i šumskim krađama trebalo bi da to prijavi nadležnima. Inače, Nacionalni park u mnogim prilikama pomaže manastiru: napravili smo dva nova toaleta kraj manastira, uređujemo šetne staze, čistimo prostore, ali to možda nije dovoljno vidljivo – kaže za „Politiku” Boban Tomić.

Branko Pejović