Na potezu ekološka policija
Svakodnevno smo u prilici da čujemo o uklanjanju neke divlje deponije sa javnih površina. Međutim, na veliku žalost, njih u Srbiji toliko ima, da se opšti utisak još nije popravio. Oni koji putuju kroz zemlju i dalje mogu da konstatuju da je Srbija neuredna. Drugim rečima, imajući u vidu u kakvom ekološkom stanju nam je država, proces čišćenja javnih površina, koji podrazumeva , pre svega, uklanjanje divljih deponija, mora biti mnogo intenzivniji. I dalje prostori pored saobraćajnica i obala reka i jezera predstavljaju najugroženije javne površine. Kao što u zimskom periodu imamo stalne, i vrlo aktivne službe za uklanjanje snega, tako u prolećnom, letnjem i jesenjem periodu moramo imati službe za uklanjanje otpada. Nije potrebno da budu toliko brojne, ali svakako moraju postojati.
Za konačni uspeh akcije „Očistimo Srbiju” najvažnija su dva činioca: podizanje nivoa ekološke svesti, odnosno edukacija, i pooštravanje kaznene politike kojoj prethodi uvođenju ekološke policije. Naša deca nemaju naviku da papir, praznu plastičnu kesu od bombona, ili kakav drugi otpad bace u kantu za otpatke. Oni koji to čine gotovo da su izuzeci. Dokaz za to su školska dvorišta i igrališta, koja se mogu ubrojati u kategoriju vrlo zapuštenih javnih površina. Ulice kojima đaci prođu posle završetka nastave su pretrpane đubretom. Ministarstvo za životnu sredinu bi u saradnji sa Ministarstvom prosvete moralo da intenzivira razne tipove aktivnosti koji se odnose na edukaciju dece u školama. Ponekad se čini da je to potrebno učiniti i sa samim nastavnicima i profesorima.
Ekološka policija još nije formirana, a izgleda da nisu data ni ovlašćenja regularnim policajcima da kažnjavaju one koji čine ekološke prekršaje.
(/slika2)Vrlo značajan rezultat resornog Ministarstva je priprema i donošenje niza zakona iz oblasti životne sredine. Oni treba da daju čvrste okvire za sve druge delatnosti. Ovakav rezultat ministra Dulića i svih njegovih saradnika koji su na pripremi zakona radili, teško da može neko da ospori. Stiče se i utisak da je sam ministar vrlo posvećen započetoj akciji i da koristi svaku priliku da o aktivnostima u okviru nje obavesti javnost. Sem toga, retke su novine koje u svoje sadržaje nisu uključile i teme iz ove oblasti. Dobar primer je i ovaj dodatak koji u Politici izlazi jednom mesečno. Brojnije su i emisije sa temama iz životne sredine na radiju i na televiziji. Na terenu je izvedeno niz akcija uklanjanja divljih deponija. Najavljeno je uvođenje predmeta „Ekologija“ u školske programe.
Na kraju bi se mogao izneti sud da početak akcije „Očistimo Srbiju“ karakteriše donošenje zakona i jak medijski nastup. To je svakako dobro ali bi. aktivnosti na terenu morale biti intenzivnije. Moraju se ustanoviti službe za permanento čišćenje najprometnijih saobraćajnica. Konačno, ekološka policija i oštre kazne za one koji čine prekršaje su neophodne.
I pored iznetih nedostataka nikako ne bismo smeli da početak akcije okarakterišemo slabom ocenom. Najvažnija je prepoznatljiva želja naših ekoloških zvaničnika da se aktivnosti pokrenu i da se stanje poboljša.
Prof. Branimir Jovančićević
---------------------------------------------------------
Švajcarska, Švedska i Norveška najčistije zemlje u svetu
(/slika3)Prema rezultatima istraživanja univerziteta Jejl i Kolumbija, ekološki najčistije zemlje na planeti su Švajcarska, Švedska i Norveška. Među prvih 20 najčistijih država čak 14 je iz Evrope, javile su agencije.
Prema Centru za međunarodnu naučnu informacijsku mrežu univerziteta Kolumbija i Centra za ekološko pravo i politiku univerziteta Jejl, Švajcarska je na vrhu liste s indeksom od 95,5 od mogućih 100 poena. Slede Švedska i Norveška koje dele drugo mesto sa 93,1 poenom. Od neevropskih zemljama u prvih 20 su i Kostarika koja je zauzela peto mesto, Novi Zeland na sedmoj i Kolumbija na devetoj poziciji. Evropske zemlje imaju dobre rezultate u zdravstvenom poretku, koji meri učinak zagađenja na ljudsko zdravlje.
Vitalnost ekosistema, druga veoma važna osobina koja je merena, uključuje zdravlje, količinu emisije štetnih gasova i očuvanje raznolikosti flore i faune.
Skandinavija s malobrojnim stanovništvom i velikim neneseljenim prostorima, ima netaknute šume i srazmerno nisku zagađenost vazduha. SAD, nekada vodeća u ekološkoj zaštiti, zaostaje za Evropom poslednjih 25 godina, rekao je Mark Levi, pomoćnik direktora ekološkog centra univerziteta Kolumbija.
Istraživači su koristili informacije iz lokalnih izvora i, kako naglašavaju, one nisu uvek idealnog kvaliteta, posebno kada je reč o zemljama u razvoju. Stručnjaci su rangirali samo 49 zemalja, dok je preostalih 50 država izostavljeno zbog nepotpunih podataka.