Rušenje Berlinskog zida u – Mađarskoj

Iza fotografije koja je pre dvadeset godina obišla svet – kad su tadašnji ministri spoljnih poslova Austrije i Mađarske Alojz Mok i Đula Horn 27. juna 1989. spektakularno presecali „gvozdenu zavesu” – stajala je velika politička inscenacija.

Bodljikavu žičanu ogradu, koja je decenijama razdvajala ne samo dve susedne zemlje nego i dva ideološki, politički i vojnički odsečito podeljena bloka, već su, dva meseca pre toga, uklonili mađarski graničari. Iznova je razvučena kod (mađarskog) Soprona samo da bi dva ministra priredila veliki politički šou.

Glavni akteri ovog događaja ni danas ne žele da prihvate tu činjenicu. Time bi njihov veliki poduhvat, koji je u to vreme imao veliki medijski i politički odjek, bio pretvoren u veliku blamažu. Bivši austrijski ministar spoljnih poslova Mok, koji sa svojim sagovornicima komunicira pismeno –govor mu je oduzela Parkinsonova bolest – istina, priznaje da je „gvozdena zavesa” nedeljama pre toga uklanjana, ali se istorijski spektakl odigrao na delu granice gde, navodno, još nije bila sasvim uklonjena.

Bolestan je, po svemu sudeći teško, i njegov mađarski kolega Đula Horn, pa njegovih objašnjenja nema. U memoarima objavljenim pre neku godinu, Horn se, prisećajući se tog događaja, samo žalio da su mu utrapili (austrijske) „tupe makaze” i da je, za razliku od Moka, imao grdne nevolje da preseče žicu. Mok, pak, tvrdi da su makaze bile mađarske, a zaštitne rukavice austrijske.

U svakom slučaju, istorijsko, i inscenirano, otvaranje breše u „gvozdenoj zavesi” oteglo se bar pola sata. Novinari i snimatelji su to pripisali činjenici da su makazama baratale diplomate a ne bravari.

Mađari tom događaju očigledno i danas pripisuju izuzetan značaj. Na njegovu dvadesetu godišnjicu, u Budimpešti je u subotu, u visokoj protokolarnoj državnoj režiji, održana velika fešta, uz prisustvo predsednika Nemačke, Austrije, Finske, Slovenije i Švajcarske (neobičan izbor gostiju!), s gala koncertom u operi (pod parolom „rađanje slobode”) i političkim skupom u zgradi parlamenta. I uz učešće nekoliko političara koji su u tim danima zaista velikih istorijskih previranja i lomova, sticajem prilika, igrali važnu ulogu: tadašnji mađarski premijer Mikloš Nemet, nemački šef diplomatije Hans Ditrih Genšer i savetnik za spoljnu politiku i bezbednost (tadašnjeg) nemačkog kancelara Helmuta Kola – Horst Telčik.

Medije je, međutim, izgleda više zaintrigirala činjenica da se austrijski i mađarski političari otimaju oko ideje za režirani granični spektakl svojih bivših ministara spoljnih poslova. Mađari tvrde da je ona potekla od Đule Horna (njegovih bliskih saradnika), dok Alojz Mok i dalje –u intervjuu nemačkom „Veltu”– ostaje pri bečkoj verziji.

Mok, naime, kaže da je inicijalna ideja potekla od fotografa Bernharda Holcera, koji je radio i za austrijsko ministarstvo spoljnih poslova. Holcer je snimke mađarskih graničara koji su uklanjali „gvozdenu zavesu” nudio novinskim agencijama, između ostalog i Asošijeted presu, ali niko im nije pridavao posebnu važnost. Predložio je Mokovom predstavniku za štampu da austrijski i mađarski šefovi diplomatija zajedno, i simbolično, preseku gvozdenu ogradu i – naprave svetski događaj. Mok je odmah pristao. Uspostavljena je veza s Budimpeštom i režija krenula.

Zvanične mađarske ličnosti ne žele, međutim, da se odreknu, kad je reč o izvornoj ideji, „očinstva”: Austrija, kažu, nije imala nikakve veze sa „gvozdenom zavesom” (ona je nije podizala), a Mađarima je ne samo iz medijskih nego i iz strateško političkih razloga bilo stalo do tog čina. Oni su, naime, bili već rešeni na politički rizik: da puste građane Istočne Nemačke, uprkos očekivanom gnevu Eriha Honekera, koji su već opsedali zapadnonemačke ambasade u Pragu i Budimpešti, da preko mađarsko-austrijske granice pobegnu u Zapadnu Nemačku.

To se dogodilo najpre 19. avgusta 1989, prilikom, takođe režiranog „panevropskog piknika” kod Soprona, u organizaciji Ota fon Habzburga, direktnog potomka austrijske carske familije.

Ono što je, navodno, trebalo da bude samo simbolično, i kratkotrajno, otvaranje „kapije na granici” u ime „ujedinjene i jedne Evrope”, pretvorilo se u lavinu istočnih Nemaca koju više ništa nije moglo zaustaviti.

Helmut Kol je, s razlogom, potom konstatovao da je prva cigla (kamen) iz Berlinskog zida izvađena u Mađarskoj...

Miroslav Stojanović