Ljubavno špijuniranje

„Kada mi je suprug rekao da sledeći vikend neće provesti sa mnom i s decom, nije mi ni padalo na pamet da se iza te rečenice krije bilo šta osim brda zaostalih računa, neposlatih mejlova i hitnih telefonskih poziva. Međutim, kada je sličnu priču počeo da ponavlja iz nedelje u nedelju, a kući dolazio kada većina odlazi na spavanje, uključila mi se signalna lampica. Tačnije, počela je sve više da treperi. Bila sam sigurna da nešto nije u redu”, priča svoju ispovest Tatjana iz Novog Sada, koja na popularnom blogu predočava ženama kako da se suoče sa prvim simptomima moguće prevare partnera.

„Iako vam, možda, kroz glavu prolaze scene iz popularnog filma ’Rat Rouzovih’, kada supružnici gotovo do istrebljenja povređuju jedno drugo: ubijaju kućnog ljubimca, ruše kuću, seku štikle, truju hranu…, ne prenagljujte. Sačekajte da se i definitivno uverite u (ne)verstvo. Dakle, potreban vam je materijalni dokaz, koji prevazilazi sumnjivi parfem na košulji. Nešto malo opipljivije”, savetuje Tatjana.

Upravo zbog želje da potvrdi ili povrgne svoje sumnje, odlučila je da angažuje privatnog detektiva. Tačnije, detektivku, i to sa posebnim zadatkom. Ona ne samo da je trebalo da proveri kretanje njenog supruga (da li i sa kim svake noći ostaje u kancelariji), uhvati (fotografiše) preljubnike na „licu mesta”, već i da sama isprovocira naklonost supruga. Naravno, bez fizičkog kontakta. Dovoljan dokaz bilo bi pozivanje na večeru, slanje SMS-a i predlaganje zajedničkog vikenda.

Holivudski scenario

Dakle, Tatjana je pošto-poto želela da testira vernost supruga: ako je već ne vara, da li bi to učinio sa lepom i atraktivnom detektivkom. Ovu nesvakidašnju želju klijenta zgodna detektivka prihvatila je kao prvu u svojoj karijeri, iako je do sada bila praksa da se isključivo utvrdi neverstvo sa „trećom osobom”. Posle preciznog utvrđivanja kako će teći istraga i, naravno, dodatnog keš-bonusa za troškove izigravanja „mamca”, detektivka je pristala.

U opsežnoj ispovesti, koja do detalja opisuje kako je ženski Šerlok Holms napravio plan akcije, kakvu je logistiku koristio (menjanje kola da bi se zavarao trag, insceniranje slučajnih „sačekuša”, „podmazivanje” lokalnih klinaca da stignu na mesta na kojima bi detektivi bili primetni) i gde je sve morao da se nađe (od parkinga, kioska do striptiz klubova), čitaoci mogu da uživaju, kao u pravim holivudskim triler-komedijama. Neke scene (prerušavanje u lokalnog novinara, koji pišući o zagađenju životne sredine, „usput” od poznanika, komšija i kolega, beleži sve u vezi sa dotičnim gospodinom) za trenutak se čine kao da su izašle ni manje ni više nego direktno sa filmskog platna.

Ipak, bez obzira na verodostojnost iznesenih detektivskih pustolovina, koje su na kraju potvrdile ljubavnu aferu nevernog supruga i rezultirale razvodom, kao konačnim epilogom priče, stiče se utisak da je angažovanje privatnih detektiva u otkrivanju prevara postalo „hobi” brojnih dama ali i gospode, koji za ne tako mali novac (tarifa od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra) nastoje da provere vernost svojih supružnika.

„Nameštanje” udvaranja

Kako tvrde u agencijama koje su se specijalizovale za ovu vrstu posla, sve su češći zahtevi „iskušavanja”, kada se budućim ili aktuelnim supružnicima „namešta” atraktivna žena ili zgodan i privlačan muškarac kako bi se utvrdilo da li će podleći slabostima strasti. Prema njihovim rečima, takve zahteve često imaju roditelji mladine ili mladoženjine strane, koji se već u početku protive braku i nastoje da prikupe sve dokaze (o krivičnom gonjenju, prekršajnim prijavama, lošem karakteru…) pa i one koji se tiču neverstva, kako bi imali argument više u nastojanjima da spreče venčanje. Kada je reč o istim zahtevima koje detektivima upućuju bračni partneri, najčešće je motiv proveravanje već prisutnih sumnji, koje tinjaju već neko vreme. Iskustvo jednog broja ljudi koji se bave pružanjem detektivskih usluga potvrđuje da muškarac, kada sazna za neverstvo supruge (partnerke), u roku od 24 sata prekida vezu, dok su žene u najvećem broju slučajeva sklone da oproste, verujući da je reč o kratkotrajnom „seksualnom izletu”, dok su najdublje emocije ljubavi ipak rezervisane samo za njih. Zanimljivo je napomenuti da sindrom „balkanskog špijuna” nije rezervisan samo za nas. Neka istraživanja upućuju da je čak 69 odsto Amerikanki priznalo da je angažovalo privatnog detektiva kako bi proverile vernost partnera.

Imajući u vidu količinu uloženog rada, osmišljavanje strategija, skrivanje, prerušavanje, trošenje novca, čini se da je mnogo lakši način razgovarati sa partnerom i pokušati rešiti problem, zar ne?