Verujem da najbolje tek dolazi

Istaknuti muzički umetnik, uvažena dama srpske šansone, izuzetnih vokalnih sposobnosti, Snežana Berić (umetničko ime Ekstra Nena) komponuje, piše poeziju i prozu, a bavi se i umetničkom fotografijom. Do sada je objavila 10 samostalnih albuma, osvojila dvadeset nagrada na muzičkim festivalima, a pamtimo je i kao zapaženu predstavnicu „Pesme Evrovizije” (1992). Ova svestrana dama ostvarila je niz dramskih uloga na televiziji i u pozorištu, a nedavno je imala promociju i treće knjige pesama „Ne zaboravi me”, na kojoj su prisustvovale ugledne zvanice iz srpskog kulturnog života, kao i članovi diplomatskog kora. Snežana Berić stručno se usavršava na doktorskim studijama Fakulteta za kulturu i medije, na kome radi kao asistent.

Šta je bio motiv da napišete drugu knjigu poezije, čija je glavna tema ljubav?

Ovaj treći pesnički rukopis motivisan je životom, događajima, ličnim sudbinama prijatelja i poznanika, slučajnim susretima, rođenjem i umiranjem. Promocija knjige, održana u prepunom holu Univerziteta Megatrend, prikazala je poetizam srpskog stvaralaštva, u prisustvu visokih zvanica srpskog establišmenta. Kako je istakao recenzent Milovan Vitezović, smatra se da se pisac prvom knjigom najavljuje, drugom potvrđuje, a trećom dokazuje.

Da li je zaljubljenost najveća inspiracija za kreativno stvaralaštvo?

Najveća i najznačajnija postignuća urađena su u najvećoj samoći, iako je ljubav sastavni deo moga bića. Taj pečat, da prepoznam ljubav i razumem ljudsku sudbinu, dobila sam rođenjem. Onda se može zaključiti da je zaljubljenost pubertetski niski start, a da zrelost teži ka višem cilju, a to je ljubav. Ne tražite da imenujem nikoga, jer upravo volim. Pesnik u duši, ne zaboravite, ima potrebu da piše i voli. A koga, za publiku nebitno, ali za stvaralaštvo i te kako bitno kako i koga.

Da li smatrate da postoji razlika u načinu na koji voli žena i muškarac?

Razlike su i u načinu prikazivanja osećanja. Muškarac voli očima, a žena ušima. Iako verujem da koga savladaju iskrene emocije, taj ume da voli čisto kao dete, bilo da je muškarac ili žena. Prezirem ljude-mašine, oni treba da žive sami ili da služe čovečanstvu.

Verujete li u sudbinsku ljubav?

Da, retko se doživi, ali sve je moguće, kao što verujem da čovek može da voli dva puta ili veoma malo puta u životu. Onda postoji razlog zašto smo se rodili, jer je srećan onaj koji spozna ljubav.

Zbog čega se kajete?

Zbog preuranjenih odluka, teških reči i osećanja posle kajanja.

Imate li neostvarenu želju?

Naravno, želja i želja. Šta je čovek bez želja? Uvek želim više, ali se ne bunim kada se manje ostvari. Postavljam ciljeve koje mogu sama da ostvarim, bez previše tuđeg uplitanja. Uvek ostavim neku rezervnu želju, kao kamenčić u cipeli. Zahvalna sam na ovakvom životu, ali želim dalje i više.

Koji predmet predajete na fakultetu?

Na Fakultetu za kulturu i medije na Univerzitetu Megatrend radim kao asistent na predmetu interkulturni menadžment i menadžment u likovnoj i muzičkoj umetnosti. Vrlo korisno i u privatnoj komunikaciji sa strancima. Kultura, književnost, muzika, istorija, način oblačenja i gestikuliranja, pregovaranja, zaključivanja posla, a ponajviše znanje o tome šta i kada treba izbegavati, a šta primenjivati kao protokol u poslovnoj komunikaciji. To postaje imperativ i u našim poslovnim uslovima i životu, što dokazuje lično iskustvo.

Kako provodite slobodno vreme?

Kada mogu, spavam do 10.30, gledam filmove, melodrame, istorijske spektakle i komedije, pijem kaficu sa drugaricom, obiđem Adu Ciganliju brzim hodom, radim bar tri puta nedeljno pilates, napišem pokoji prozni tekst ili pesmu, setim se nekih srećnih trenutaka koji se neće ponoviti, čitam reči mudrih ljudi, prošetam što sporije po kiši i udišem ozon, obilazim izložbe, knjižare i prelistavam knjige, mazim mače, kuče, dete ili nekog posebnog i konstantno volim. I sebe, i život. Verujem da najbolje tek dolazi.