Očekuje se oštra rasprava u Savetu bezbednosti

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. decembra – Može li da se nastavi pregovarački proces o statusu Kosmeta – osnovno je pitanje na koje će sutra odgovor još jednom potražiti Savet bezbednosti UN. Nedoumica je toliko velika da je to "balkansko pitanje" u priličnoj meri "balkanizovalo" (podelilo) svet, što se oseća i u atmosferi palate na Ist riveru.U toku su diskretna okupljanja diplomata. Pojačana su nastojanja da se proces pokrene s mrtve tačke i da se tako izbegne šira međunarodna kriza i očuva autoritet organa svetske organizacije zaduženog za održavanje globalnog mira i stabilnosti. Od "najlakše rešivog međunarodnog pitanja", kako je u Vašingtonu procenjivano Kosovo, stiglo se do globalnog zapleta čije posledice mogu da budu dalekosežne ne samo za Balkan nego i za najširu internacionalnu scenu.

U takvim okolnostima ovde danas nastupa predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica sa svojim timom. Uoči sutrašnje sednice, sastaje se s nizom predstavnika zemalja članica Saveta bezbednosti UN – Slovačke, Rusije, SAD, Južnoafričke Republike, Kine, Indonezije, Italije (koja ovog meseca predsedava Savetom)…

Većina navedenih sagovornika zalaže se za kompromisno rešenje kosovskog pitanja u skladu s međunarodnim pravom. Upozoravaju i da bi eventualna nezavisnost Kosova podstakla separatizme i u mnogim drugim područjima.

Slovačka neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova – izjavio je šef diplomatije te zemlje Jan Kubiš u razgovoru s Koštunicom.

Sagovorniku su preneti, kako je novinarima takođe predočio ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, stavovi Srbije među kojima da bilo kakva misija EU na Kosovu "ne može da prođe bez saglasnosti Beograda i odluke Saveta bezbednosti UN", jer "je protivna rezoluciji 1244 i predstavlja deo Ahtisarijevog plana za nadziranu nezavisnost Kosova" koji je Beograd odbacio.

Srbija će u svom nastupu insistirati na nastavku pregovora, uz podršku pre svega Rusije i Kine, mada je "svesna da pojedine zemlje prete blokadom procesa" – dodao je Samardžić i najavio sastanak Koštunice sa ambasadorom SAD, zemlje koja "predvodi front za nezavisnost Kosova". Premijer će, precizirao je, i u toj prilici "izložiti čvrstinu stava Srbije za nepriznavanje nezavisnosti Kosova i u pogledu korišćenja svih prava koje državi stoje na raspolaganju da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet".

Podele u Savetu su takve, uz mogućnost upotrebe veta, da se od sutrašnjeg sastanka, prema procenama poznavalaca, ne očekuju "čuda", niti nekakva "konačna odluka". Pogotovu što su "stvari poodmakle" u suprotstavljenim pristupima SAD i Rusije.

Moskva, kao i Beograd, traži nastavak pregovora o Kosovu do sporazuma neposrednih aktera, poštovanje rezolucije 1244 i međunarodnog prava uopšte. Vašington, kao i Priština i evropske sile, smatra da "nema šta više da se pregovara" i da treba primeniti "Ahtisarijev plan o nadziranoj nezavisnosti" pokrajine.

Razlike su dogurale do stepena kad se dve velike sile međusobno optužuju da "sprečavaju rešenje" i da rade na "zaoštravanju situacije". Rusija je upozorila da se u kosovskom procesu stiglo do "kritične tačke" s pretnjom da se, zbog insistiranja SAD na nezavisnosti pokrajine, pretvori u "nekontrolisanu krizu", dok se "iza scene manevriše oko rukovodstva UN kako bi se od njega izdejstvovao legitimitet za buduće nezakonite korake".

Zvanična Amerika mahom se izjašnjava šturim saopštenjima podrške "Ahtisarijevom planu", ali je njen strateški kurs detaljnije u jučerašnjem uvodniku izneo "Vašington post". Moskva se, u tom tekstu, optužuje da želi da "uvuče Srbiju u svoju zonu uticaja… da podeli Evropu i NATO… što može da obnovi nasilje na Balkanu…i stil hladnog rata".

Procenjuje se, stoga, da će diskusija na Savetu biti oštra. Zasad nisu na vidiku kompromisi kakvi su doveli do toga da će sutra u Savetu govoriti prvi put predstavnik kosovskih Albanaca Fatmir Sejdiju, ali u "ličnom svojstvu", rangu nižem od zvaničnog predstavljanja.

Tim Srbije će ovde nastojati kako u pojedinačnim razgovorima, tako i u Koštuničinom nastupu na Savetu bezbednosti da još jednom argumentuje svoje stavove. S težnjom, kako je već rečeno, da se nastavi pregovarački proces.

-----------------------------------------------------------

Koštunica i Čurkin: Za nastavak pregovora

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 18. decembra - Premijer Srbije Vojislav Koštunica danas se u zgradi UN sreo s ruskim ambasadorom Vitalijem Čurkinom. Bio je to "vrlo zanimljiv, sadržajan i važan razgovor", izjavio je Koštunica.

U obraćanju novinarima premijer je, uz ostalo, rekao i sledeće: "Još jednom je potvrđeno, ovom prilikom, da isto onako kao što je prva faza trebalo da se završi rezolucijom Saveta bezbednosti, a nije jer nije postojala saglasnost, tako i faza koju je vodila ,trojka′ mora svoj epilog da ima u novoj rezoluciji Saveta bezbednosti. To kažem zbog toga što ima jako mnogo ideja da se jednostavno izbegne donošenje rezolucije i da se budući status Kosova i Metohije reši na drugi način - jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, koordiniranom deklaracijom o nezavisnosti ili na neki drugi način.

S Čurkinom je još jednom reafirmisana čvrsta opredeljenost Rusije i Srbije da međunarodno pravo postoji da bi bilo poštovano a ne kršeno, i da bi bio vrlo opasan slučaj ako bi se ovom prilikom odstupilo od poštovanja međunarodnog prava, Povelje UN, Rezolucije 1244. Ušli bismo zapravo u potpuno jednu novu epohu… Postavilo bi se pitanje - šta s pravnim poretkom koji još postoji ali se ne poštuje.

Razgovarali smo i o zamisli da misija EU dođe na Kosovo, bez rezolucije Saveta bezbednosti. To nije mogućno jer ta misija predstavlja deo propalog Ahtisarijevog plana i njome bi se počeo proces kršenja Rezolucije 1244. Ta misija ima vrlo opasnu ulogu jer bi zemlje koje podržavaju tu ideju mogle da budu spremne da priznaju eventualno nezavisno Kosovo i da učestvuju u stvaranju institucija te ilegalne tvorevine.

Još jednom je potvrđena zajednička politika Rusije i Srbije za neophodnost nastavka pregovora. Neobjašnjivo je i nezamislivo da pregovori, koji u jednom periodu nisu dali rezultate zahvaljujući nekonstruktivnosti jedne strane, budu obustavljeni. Pregovori ne mogu biti oročeni, moraju voditi kompromisu. To je nešto o čemu smo se složili i o čemu ću sutra ja govoriti, a sigurno i ambasador Čurkin".

Da li postoji šansa da u razgovorima s predstavnicima SAD (ambasador Zalmaj Halilzad) i Italije (potpredsednik vlade Masimo d′ Alema) Beograd promeni stav te dve zemlje koje se zalažu za što bržu nezavisnost Kosova? Na ovo pitanje novinara Koštunica je odgovorio: "Sutrašnje predstavljanje stava Srbije u Savetu bezbednosti potkrepljeno je nadom da se mogu pokolebati oni koji sumnjaju u vrednost, opravdanost pregovora i kompromisa. Učinićemo sve i u razgovorima sa onima koje ste pomenuli, a koji su najtvrđi, najtvrdokorniji u odbijanju ideje da se dalje vode pregovori, da ih ubedimo u suprotno. U dosadašnjem procesu pokazala se snaga naših argumenata, a s druge strane pokazalo se da su one zemlje koje se zalažu za nezavisnost Kosova malo-pomalo odustale da iznose bilo kakve, makar i kvaziargumente". Najavljujući večerašnje razgovore s predstavnicima SAD i Italije, Koštunica je još rekao da je to "prilika da se još jednom iznesu naši stavovi, sa istim uverenjem, kao i dosad, u njihovu valjanost".

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------------

Neće biti zaključaka o statusu pokrajine

Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenio je juče da će debata o Kosovu i Metohiji u Savetu bezbednosti UN biti "oštra", ali da ne treba očekivati da će na njoj biti donet zaključak o budućnosti južne srpske pokrajine. "Biće to oštra debata sa jasno suprotstavljenim mišljenjima. Ne očekujem da će biti usvojen zajednički zaključak... Bio bih iznenađen kad bi se to desilo", rekao je Jeremić na zajedničkoj konferenciji za štampu sa šefom bugarske diplomatije Ivailom Kalfinom posle koje je krenuo na put za Njujork.