Austrijsko-slovenački boj za kamen

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 18. decembra – Desničarski poslanik iz Austrije u Evropskom parlamentu Andreas Melcer protestovao je što Slovenija "političko samopoštovanje" gradi na "stalnim provokacijama uperenim protiv suseda sa severa". Kamen spoticanja je i bukvalno kamen, iako su odnosi među državama opterećeni i zahtevima slovenake manjine iz austrijske Koruške matici da Janšina vlada pritisne zvanični Beč kako bi posle decenija izvrdavanja počeo da poštuje prava koja rečenoj manjini garantuje, ali – na papiru.

Na tapetu se tako ponovo našao Knežev kamen, ostatak stuba isklesan u kamenu iz doba Rimljana, za koji se pretpostavlja da je prvobitno bio deo Krnske tvrđave u austrijskoj Koruškoj, a na kome su u srednjem veku, za života slovenske plemenske kneževine Karantanije u Istočnim Alpima, koju moderna Slovenija smatra svojom pretečom (i najstarijom državnom tvorevinom Slovena uopšte), ustoličavali karantanske knezove na jeziku Slovena. Ovoga puta je okidač za zaoštravanje međudržavnih relacija odluka vlade premijera Janeza Janše da sliku Kneževog kamena stavi na logotip novog "grafičkog imidža" kabineta šefa slovenačke vlade, lansiranog uoči preuzimanja predsedavanja Evropskoj uniji.

Iako bi se očekivalo da dva entiteta ujedinjene Evrope međusobno ne kubure sa vlasništvom nad kulturnom i istorijskom baštinom, to u praksi nije slučaj; Knežev kamen svojataju i Austrija i Slovenija. Preklane je Knežev kamen naprasno izmešten sa počasnog mesta u Pokrajinskom muzeju u Klagenfurtu i sklonjen na politički podobnije mesto – u sedište pokrajinskog poglavara (guvernera Koruške) Jerga Hajdera, a odatle u dvoranu grbova u zdanju koruškog parlamenta.

Tada je razlog za uvrede koje su letele preko vrhova Alpa bila odluka Ljubljane da reljef Kneževog kamena krasi naličje slovenačkog metalnog evronovčića u vrednosti od dva centa. Samo što su se stišala prepucavanja ko polaže pravo na Knežev kamen, pri čemu se Austrija poziva na činjenicu da su tu u posebnom feudalnom obredu nastajale koruške vojvode sve do 1414. godine, što potvrđuju i nemački izvori, desio se, tvrdi Melcer, novi incident.

Evroposlanik iz Austrije se u izjavi za javnost pita kako bi reagovala
službena Ljubljana kada bi pokrajinska vlada austrijske Štajerske na svojim memorandumima i dokumentima upotrebila gradsku kuću (slovenačkog) Maribora kao deo svog nasleđa iz "donje Štajerske".

 Melcer upozorava evropsku javnost da je Maribor bio nemački grad sve do proterivanja Nemaca posle Drugog svetskog rata i p(r)oziva Sloveniju da promeni odnos prema istoriji "priznanjem ostataka (sada nepriznate) nemačke manjine na svom tlu"; a što se topografije tiče, od Slovenije se očekuje da "počne da upotrebljava inicijalna, nemačka imena slovenačkih mesta". Kao putokaz je Janšinoj ekipi ponuđen "primer austrijske Koruške gde je slovenačka manjina jedna od najzaštićenijih u Evropi".

Na stranu što ostaci desetkovane a nekad brojne slovenačke manjine, koja je na referendumu 1918. odlučila da Koruška ostane u sastavu Austrije umesto priključenja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, više od pola veka vode (i gube) rovovsku bitku za održanje identiteta u sredini u kojoj su tokom proteklih decenija Slovenci gotovo asimilovani. Način na koji ove dve države, članice EU, tretiraju svoje manjine (gde je Slovenija dala "doprinos" izmišljanjem statusa "nepriznate manjine" koji "uživa" brojna srpska manjina u Sloveniji) pokazuje da je u Evropi zaštita manjina jaka na rečima, a slaba u delima.

Protestu austrijskog evroposlanika pridružio se i koruški poglavar Hajder rečima da je "Knežev kamen u novom grafičkom imidžu slovenačke vlade zloupotreba i nesnosna provokacija usmerena protiv Austrije". Bunio se i kod ministarke spoljnih poslova Ursule Plasnik, zatraživši da kod slovenačke vlade preduzme potrebne mere "protiv zloupotrebe najstarijeg austrijskog pravnog simbola". Ujedno je najavio da će njegova lokalna vlada i sama opremiti sav svoj štampan materijal slikom Kneževog kamena, i to pre Janše.
Sva je prilika da će ubuduće simbol Hajderove politike biti jednak onome koji će biti na papirologiji kabineta predsednika slovenačke vlade. Hajder je zahtevao da Plasnikova otkaže i učešće na proslavama zakazanim za kraj ove sedmice povodom "pada granice" uoči uvođenja proširene šengenske zone kao i da upotrebi sve raspoložive snage da od Slovenije izdejstvuje odustajanje "od ovog neverovatnog prekršaja".