Medvedev i Obama za novi početak

MOSKVA – Predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, izrazili su danas, na početku razgovora u Kremlju, nadu da će dvodnevni američko-ruski samit omogućiti novi početak u američko-ruskim odnosima.

Medvedev je rekao da se nada, da će rezultat njegovih razgovora sa Obamom, biti zatvaranje čitavog niza teških stranica iz istorije rusko-američkih odnosa i otvaranja novih.

„Naše zemlje suočavaju se sa raznim problemima, koje sada zajednički rešavamo - ekonomskim, bezbednosnim i problemima koji se tiču smanjenja strateškog ofanzivnog naoružanja. Smatram da po svim ovim pitanjima imamo šanse da dođemo do važnih i neophodnih rešenja”, rekao je ruski predsednik, a prenosi Itar Tass.

Američki predsednik Obama je, takođe,izrazio očekivanje da će razgovori doprineti napretku u odnosima.

„Ako budemo radili zajedno u oblasti bezbednosti, energije i zaštite životne sredine, uveren sam da možemo nastaviti da gradimo odlične odnose”, kazao je Obama, podsetivši na, kako je rekao, „odlične razgovore koji su vođeni u Londonu” (na samitu G20).

On je, kako navodi Rojters, istakao da SAD i Rusija imaju više zajedničkih stavova po pitanju bezbednosti, energetskog sektora i zaštiti životne sredine, i da ako budu vredno radili narednih dana, to može doneti koristi građanima obe države.

Obama i Medvedev postigli sporazum o smanjenju naoružanja

Američki predsednik Barak Obama i njegov domaćin ruski predsednik Dmitrij Medvedev postigli su danas u Kremlju dogovor o potpisivanju sporazuma o smanjenju nuklearnog strateškog naoružanja koji treba da zameni postojeći START 1 koji ističe u decembru, saopšteno je u Moskvi.

Medvedev i Obama su danas potpisali dokument pod nazivom „Zajednički memorandum o razumevanju o budućem smanjenju strateškog naoružanja,” javila je ruska novinska agencija Itar Tas.

Dokumentom se predviđa smanjenje na 1.500 do 1.675 nuklearnih bojevih glava sa svake strane a dogovoreni nivo treba da bude postignut u roku od sedam godina od potpisivanja sporazuma.

„U roku od sedam godina od stupanja na snagu sporazuma, nuklearno strateško naoružanje treba da bude smanjeno na između 500 i 1.100 nuklearnih nosača i 1.500 i 1.675 nuklearnih bojevih glava,„ navedeno je u dokumentu, kako prenosi Rojters.

Početkom 2009. godine SAD su imale oko 2.200 nuklearnih bojevih glava a Rusija 2.790, navela je britanska agencija.

Rusija i SAD su prvi sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja- START-1 potpisale 31. jula 1991. godine a stupio je na snagu 5. decembra 1994, sa rokom važenja od 15 godina.

Prema tačkama tog sporazuma, on može da bude zamenjen novim ili produžen na pet godina, pri čemu pregovori o njegovom produženju ili zameni treba da budu održani najkasnije godinu dana do isteka.

Svaka od strana je sporazumom bila obavezana da smanji više od 40 odsto nuklearnih bojevih punjenja (do 6.000) i oko 30 odsto njihovih nosača (do 1.600 komada). Tu obavezu su SAD i Rusija ispunile do 2001. godine, navodi ruska državna agencija.

Rusija i SAD su 1993. potpisale START-1, koji predviđa značajno smanjenje interkontinentalnih balističkih raketa i nuklearnih bojevih glava.

Rusija je, međutim, 2002. istupila iz tog sporazuma, kao odgovor na odustajanje SAD od sporazuma iz 1972. godine, kojim je zabranjeno formiranje protivraketnih sistema.

Bilateralni sporazum o smanjenju strateških ofanzivanih potencijala do 1.700-2.200 nuklearnih punjenja do 31. decembra 2012, potpisan je 24. maja 2002. godine.

Medvedev poklonio Obami brošuru sa fotografijama

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev poklonio je danas svom američkom gostu, predsedniku SAD Baraku Obami, pred početak razgovora, brošuru sa fotografijama objekata koje je Obama kao senator obišao pre nekoliko godina u okviru programa posvećenom smanjenju nuklearnog naoružanja.

Brošura koja svedoči o saradnji Ministarstava odbrane Rusije i SAD sadrži fotografije nastale 2005. godine kada je Obama, kao senator iz Ilinoisa, zajedno sa republikanskim senatorom Ričardom Lugarom boravio u Permu kako bi se uverio kao teče realizacija programa uništavanja zastarelih vidova strateškog naoružanja za koji su SAD izdvajale novac, preneo je Itar- tass.

Ruska državna agencija navela je da je Obama sa porodicom, suprugom Mišel i kćerkama, došao u Kremlj, gde su s domaćinima u jednoj od sala Kremlja ispili čaj.

Obama i Medvedev su se potom uputili na razgovore, a supruga ruskog predsednika Svetlana povela je svoje gošće u obilazak kremaljskog dvorca.

Očekuje se da će najveći deo ekskurzije gošće provesti u Oružanoj palati, gde se čuva rusko nacionalno blago.

Obama donosi američkim kompanijama velike poslove u Rusiji

Američki korporativni džinovi „Džon Dir”, „PepsiKo” i „Boing” sklopiće sporazume u vrednosti većoj od 1,5 milijardi dolara tokom posete američkog predsednika Baraka Obame Rusiji, u okviru napora za oživljavanje posustale trgovine i investicija između tih dveju zemalja, prenela je danas agencija Rojters.

Proizvođač poljoprivrede mehanizacije „Džon Dir” investiraće tokom sledećih šest godina 500 miliona dolara u proširenje proizvodnje u Rusiji, uključujući izgradnju nove fabrike za proizvodnju traktora i druge poljoprivredne tehnike u Kalugi.

Džinovski američki proizvođač bezalkoholnih napitaka „PepsiKo” povećaće ulaganja u Rusiju u naredne tri godine na četiri milijarde dolara, sa sadašnjih tri milijarde dolara.

Avio-kompanija „Boing” planira da sutra objavi osnivanje zajedničkog preduzeća sa najvećim svetskim proizvođačem titanijuma, ruskom kompanijom „VSMPO-Avisma”, saopštili su industrijski izvori Rojtersu , ne navodeći podrobnije detalje.

Američki sekretar za trgovinu Gari Lok prisustvovaće samitu u Kremlju, zajedno s predsednicima SAD i Rusije Barakom Obamom i Dmitrijem Medvedevom i održati sastanak s američkim poslovnim liderima.

Očekuje se će razgovori Medvedeva i Obame pružiti čvrst dokaz da obe strane žele da, kako su se izrazili u Vašingtonu, „pritisnu dugme za resetovanje” u američko- ruskim odnosima i pomognu da se poveća međusobna trgovinska razmena koja je prošle godine iznosila svega 36 milijardi dolara.

„Ukoliko postignemo uspeh na geopolitičkoj strani samita, znatno ćemo povećati investicije američkih kompanija”, ukazao je predsednik američke Privredne komore u Rusiji Endrju Somers.

„Nadamo se da će predsednik Medvedev uspeti u kampanji za unapređenje vladavine zakona. Taj problem smatram najvećom smetnjom za investiranje američkih kompanija”, dodao je on.

Američke vlasti stalno navode da su loša vladavina zakona i visok nivo birokratije i korupcije glavne prepreke za vođenje biznisa u Rusiji i te probleme će verovatno izneti prilikom susreta s oba predsednika u utorak na paralelnom poslovnom samitu.

Tom susretu će, sem rukovodilaca „PepsiKa”, „Boinga” i „Džona Dira”, prisustvovati i čelnici američkih naftnih džinova „EksonMobajl”, „Ševron” i „KonokoFilips”, kao i aluminijumske kompanije „Alkoa”.