Revizor na revizora

Vlada Srbije, slaveći skromno i radno svoju prvu godišnjicu mandata, još se nije prelomila u odluci – koga će revizora ponovo angažovati ne bi li još jednom pročešljao poslovne knjige Naftne industrije Srbije za prošlu godinu. Da li će to biti, kako se nezvanično tvrdi, jedna od četiri velike revizorske kuće – „Ernest i Jang”, za ovu priču nije od velike važnosti. Pitanje je: Šta vlada hoće da postigne angažovanjem novog revizora?

Da li je moguće da vlada, kao naručilac posla, neveruje u izveštaj „svog” revizora, takođe, renomirane kuće – KPMG, za čiji je angažman plaćeno 100.000 evra ili hoće da kupi neko vreme u sporu s Rusima zbog poslovnih rezultata firme koju smo im u smiraj prošle godine prodali?

Sve je, podsećanja radi, počelo odlukom naše vlade da iz NIS-a jesenas izvuče 2,3 milijarde dinara nekakve dobiti nakon devetomesečnog poslovnog preseka i prenese ihu budžet. Rusi dolaze u decembru i tvrde da je NIS u gubitku od oko 3,4 milijarde evra i da država Srbija nije postupila fer uzimajući pare „na neviđeno”. Očekuju, bar, da im se u izmirivanju međusobnih obaveza prizna i ta „akontacija”.

Odgovor NIS-a, kao tada još javnog preduzeća, bio je, reklo bi se, sasvim razuman i u skladu s onim što rade u takvim prilikama ozbiljne kompanije – angažovan je revizor. Stručnjaci KPMG krajem maja podneše naručiocu posla izveštaj po kome je naša nacionalna naftna kompanija lane napravila ne dobitak već gubitak od oko osam milijardi dinara. I šta su još rekli – da NIS ni u prethodne dve poslovne godine nije poslovao pozitivno, a da se država ponašala kao da firma pravi profit prisvajajući nepostojeće dividende i gurajući ga u još veću dubiozu.

I šta sada?

Vlada, kao kockar zatečen u prevari, počinje da se „vadi” time što će angažovati novog revizora, naivno verujući da će izveštaj novog pobiti stari. Čak i da se to desi, priča može da se nastavi time što će sada druga, ruska strana, s pravom posumnjati u njegovu validnost, pa će ona zatražiti novo veštačenje.

Ekonomija i poslovanje preduzeća, ipak su, dosta egzaktna stvar. Tu nema mnogo pogađanja, jer međunarodni računovodstveni standardi, po kojima se vode i naše poslovne knjige, nisu nikakva filozofija ili teološki traktat. Leva i desna strana bilansa sve kazuju, a njihovu istinitost ni za koje pare, pogotovo ako je u pitanju par stotina hiljada evra, neće prekrajati nijedna revizorska kuća koja drži do sebe. Pogotovo neka iz „velike četvorke”.

Primer velikog „Artura Andersona” još je sasvim svež. Taj kolos, srušio se 2002. za noć nakon što je otkriveno da su falsifikovani izveštaji o poslovanju američkog giganta „Enron”. Bez posla ostalo je 100.000 zaposlenih u 138 zemalja sveta.

Čak i da se zanemari nepotreban trošak od par stotina hiljada evra za angažovanje novog revizora, pitanje je koliko će tek koštati šteta – ne samo u novcu – ako novi revizor potvrdi izveštaj prethodnog. Ostavke najodgovornijih predstavljale bi najmanji moralni epilog.