Obama neće s Putinom

„Ruski premijer Vladimir Putin stoji jednom nogom u današnjem vremenu, a drugom je i dalje u ’hladnom ratu’“, izjavio je Barak Obama prošle nedelje, pred svoj prvi državnički put u Moskvu. „U tom pogledu, predsednik Dmitrij Medvedev je mnogo prihvatljiviji sagovornik“, zaključio je američki predsednik. Na ovaj, pomalo nediplomatski, gest vrlo brzo je stigao i odgovor: „Naš narod kaže: ne može se stajati u raskoraku (ili sedeti na dve stolice)“, poručio je Putin Obami i dodao: „Uostalom, srešćemo se, porazgovaraćemo.”

Dolazak prvog čoveka SAD u Rusiju, koji su mnogi bili skloni da nazovu istorijskim, počeo je tako jasnim nagoveštajem gosta iz SAD koga on lično smatra za pravog sagovornika. I zaista, kako god bilo tumačeno, činjenica je da su moskovski razgovori vođeni, pre svega, na nivou šefova država. Iako su i domaćin i gost sadašnje titule stekli relativno nedavno, prirodno je bilo da se upravo njih dvojica, kao lideri, pogledaju oči u oči..

Pragmatična politika Moskve

Ipak, nije baš sve tako jednostavno, a gore pomenuti verbalni duel navodi na pitanje: koja od dve velike sile je danas, zaista, opterećenija hladnoratovskom prošlošću. Po rečima Gilberta Doktorova, komentatora dnevnika „Moskou tajms“, ovde su SAD u nepovoljnijem položaju. Naime, upravo su glavni spoljnopolitički savetnici Baraka Obame, uključujući i potpredsednika Džozefa Bajdena, pripadnici generacije koja je proživela atmosferu (verbalnog) sukoba dve najmoćnije vojne sile (SAD i SSSR) iz druge polovine prošlog veka, kao i strah od mogućeg nuklearnog rata. Za razliku od njih, ljudi koji danas vode Rusiju uglavnom nisu iz te priče. Na stvari gledaju mnogo pragmatičnije od svojih sovjetskih prethodnika i, što je najvažnije, takav njihov stav daje opipljive rezultate. Kako na ekonomskom, tako i na političkom planu.

Rusija je tokom nedavnih samita ŠOS-a (Šangajske organizacije za saradnju) i BRIK-a (Brazil, Indija, Rusija i Kina) pokazala da je sposobna da vodi modernu i provokativnu spoljnu politiku. Kremlj je uspeo da ubedi neke od najvažnijih država sveta da se priključe njegovom multipolarnom viđenju sveta, građenom na suverenitetu država, regionalizaciji bezbednosnih pitanja i reformi univerzalnih institucija poput Ujedinjenih nacija, MMF-a i Svetske banke. A sve zarad boljeg sagledavanja raspodele ekonomske, vojne i diplomatske moći u svetu. SAD tu fleksibilnost, za sada, nisu pokazale, uprkos tome što je na čelo ove države takođe stupio čovek koji generacijski ne spada u krug protagonista nekadašnjeg američko-sovjetskog sukoba, zaključuje Doktorov.

Tu bi možda i trebalo tražiti povode za pokušaj političkog razdvajanja Medvedeva od Putina, kao i neskrivenu nameru da se dijalog vodi sa čovekom koji je, prema svemu do sada pokazanom, bliži Obaminom shvatanju odnosa dve moćne sile.

Naime, iza ruskog premijera stoji decenija dobro odrađenog posla. Podsetimo, pre no što je postao šef države, Putin je (pod Borisom Jeljcinom) već bio predsednik vlade. I to u izuzetno teškim vremenima, takozvanog drugog čečenskog rata. Za vreme potonjeg osmogodišnjeg mandata u Kremlju uspeo je da u trenucima najveće američke vojne i ekonomske ekspanzije sačuva zemlju od rasula i podigne je iz postsovjetskih ruševina u koje ju je gurnuo Jeljcin. Ni Obama ni Medvedev nemaju taj kredit. Američki predsednik je toga svestan i zato je od početka, takozvano resetovanje odnosa nudio, pre svega, svom kolegi po funkciji a ne premijeru.

 „Čija je poslednja“

Međutim, Obamina taktika, ma koliko bila atraktivna za svet željan mira, nosi sa sobom i neke probleme. Naime, političari, analitičari, i svi oni koji prate međunarodna zbivanja, a posebno delovanje Rusije u istim, i dalje kao neprikosnovenog vođu dvojca Medvedev–Putin vide – ovog drugog. Niko, naravno, ne spori kvalitete aktuelnog šefa države, ali sama činjenica da je na tu funkciju dospeo „po milosti“ svog prethodnika, a sadašnjeg premijera, izaziva skepsu kada je reč o tome „čija je poslednja“.

A da izvesna nedoumica o tome ko je pravi gazda u Rusiji zaista postoji potvrdilo je i pitanje jednog američkog novinara, na zajedničkoj konferenciji za medije Obame i Medvedeva upriličenoj u ponedeljak, o tome ko, po mišljenju gosta, ima realnu moć u Rusiji.

 „Koliko je meni poznato, Medvedev je predsednik, a Putin – premijer. Među njima dvojicom punomoćja su raspoređena u skladu sa ustavom, upravo onako kako i mi u SAD delimo vlast“, odgovorio je Obama. „Moj interes je saradnja sa mojim kolegom, ali jednako je važno da imam mogućnost da radim i sa premijerom Putinom i drugim institucijama moći u ruskom društvu. Sve kako bih dobio jasnu sliku o tome šta je tom društvu neophodno i šta su mu problemi“, zaključio je diplomatski američki predsednik.