Jeftino kupuju, skupo prodaju

Naši superligaški klubovi, čak i oni "veliki" – Crvena zvezda i Partizan – bez ustezanja priznaju: živimo od prodaje igrača. Tako je – godinama. Crvena zvezda ne bi opstala posle uvođenja sankcija i zabrani našim klubovima da igraju u euro-kupovima, da nije rasprodala onaj šampionski tim iz Barija i Tokija. U transferima, setimo se da je u "slučaju Mihajlović" intervenisala Fifa, nije sve bilo kako treba! Roma, navodno, nije htela Zvezdi da zbog embarga, odnosno zabrane protoka novca sa zemljom koja je pod sankcijama, uplati obeštećenje za Sinišu Mihajlovića. Rimljani su se, međutim, opekli: morali su kasnije da plate celokupno obeštećenje ali i – visoku kamatu!

Dešavalo se da su inostrani klubovi hteli da prevare i naše igrače i naše klubove. Morala je da reaguje i Uefa kad je ruski prvoligaš Terek iz Groznog pokušao da izigra Partizan i fudbalere Malbašu i Zavišića. Evropska fudbalska unija je odlučila da Partizanu uplati obeštećenje a dvojici fudbalera po 200.000 dolara.

Do čega će u svojoj inspekciji doći finansijski stručnjaci, hoće li još neko završiti iza rešetaka, da li ima "pranja novca", i raznih drugih malverzacija – teško je utvrditi.

Prema saznanjima nemačkog sajta "Transfermarkt" čije podatke o transferima naših igrača ipak treba staviti pod veliki znak pitanja, stiže se do neobično zanimljivih upoređenja. Zar je moguće da su Zvezda i Partizan puštali svoje standardne prvotimce da odu u inostranstvo, a da klub ne dobije ni dinar!

Prvi primer: Japanac Suzuki, nekadašnji reprezentativac "zemlje izlazećeg sunca", došao je prema navodima ovog nemačkog sajta u Crvenu zvezdu, za skupe pare – čak 2,5 miliona evra. Svi znamo koliko je igrao u "crveno-belom" dresu i koliko je doprineo da tim sa Marakane sa Zengom osvoji duplu krunu. Simpatični Japanac otišao je iz našeg najuspešnijeg kluba bez ikakve nadoknade!

Drugi primer: golman Ivica Kralj se šetao po Evropi (Porto, PSV, Partizan...) i kad je bio na "belom hlebu" "crno-beli" su ga vratili u "njegov drugi dom" baš u vreme učešća u Ligi šampiona. Navodno, opet po nemačkom izvoru, Kralj nije dobio ni dinar "što Partizan voli kao oči svoje". S njim su u Humsku tada stigli Nađ, Ćirić i sadašnji direktor Ivan Tomić. Svi besplatno(!?) mada je u Beogradu bila javna tajna da je, na primer Nađ, za "tu veliku ljubav" dobio od Partizana 250.000 evra! Fudbal je kasnije pukao, prvo Ćirić, zatim Kralj i Nađ otišli su svojim putem. Tomić je zaseo u direktorsku fotelju. On najbolje zna kako se vratio, ali i kako je kao novi šef dovodio igrače. Stigli su u Humsku anonimni fudbaleri za male pare, biće dogodine (ili ranije) prodati za veći novac.

Deviza "kupi jeftino – prodaj skupo" ne ostvaruje se baš uvek. Ima i slučajeva da se dovedu igrači za koje se ne ulože nikakva sredstva, ali se ništa i ne dobije kad – odu.

Letimičan pogled na ove tabele, koje su sačinjene prema nemačkim izvorima, pokazuje razne anomalije. Tako nam, uostalom, i treba kad naši klubovi, za razliku od onih sa zapada, nikada ne saoptše koliko je bio koji transfer! Možda to čine iz određeniih razloga. Ali, zato su tu državni organi koji su se bacili na fudbal i iz nekihd rugih razloga. Ponekad, treba, s nekih važnih stvari skrenuti pažnju na – fudbal gde se objektivno vrti najviše novca.

--------------------------------------------------------------------------

Crvena zvezda

Partizan