Kosovo podelilo Savet bezbednosti

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 19. decembra – "Kosovski slučaj" dospeo je danas do još jednog, ali ne i poslednjeg, vrhunca. Posle nedelju dana konsultacija i lobiranja, članice Saveta bezbednosti UN su danas na sednici, zatvorenoj za javnost, razmotrili izveštaj "trojke" (EU, SAD i Rusija) i potvrdili postojanje dubokih podela u telu zaduženom za pitanja globalne stabilnosti i primenu univerzalnih principa u međunarodnim odnosima. Sastanak na Ist Riveru završen je bez odluke. Najizvesnijim se čini da će se delikatni proces određivanja statusa Kosmeta a time i Srbije nastaviti – "nekako". Ta uopštena formulacija jedna je od retkih tačaka opšte ali vrlo specifične saglasnosti unutar koje bujaju sve dramatičnije podele, dostižući u Savetu stepen dosad nepomirljivih razlika između Beograda i Prištine.

Linija diferencijacije, pogotovu među velikim silama, sada je dalji pristup Kosovu. Na jednoj strani su SAD i zemlje EU koje tvrde, a s njima i Priština, da je s pregovorima "gotovo", a na drugoj su Rusija i Kina koje, kao i Beograd, smatraju da se pravo rešenje može naći samo u nastavku pregovora dva neposredna aktera.

Prema onome što se moglo dokučiti iz izjava učesnika i diplomatskih izvora, zapadne zemlje će nastojati da podrže eventualnu nezavisnost Kosova, izvan Saveta bezbednosti. Moskva je, pak, pokazala rešenost da takav akt osudi kao kršenje međunarodnog prava i onemogući mu "prolaz" u UN.

"Svako jednostrano proglašenje nezavisnosti bilo bi van granica međunarodnog prava i van granica Rezolucije 1244, pa prema tome, ukoliko bi stvari krenule u tom pravcu, UN bi trebalo da zatraži da Priština poništi tu jednostranu deklaraciju", izjavio je ruski ambasador Vitalij Čurkin novinarima po završetku sednice. "Rusija sigurno neće priznati takvu deklaraciju", naglasio je.

Odbacio je zatim novinarsku sugestiju da je Rusija možda usamljena u SB u svom stavu: "Nekoliko delegacija otvoreno je jasno govorilo u prilog nastavku pregovora, a bilo je drugih koji su u različitim stepenima izražavali zabrinutost zbog mogućnosti da stvari počnu da se kreću u pravcu mimo međunarodnog prava", precizirao je. Saznaje se da su u većoj ili manjoj meri za produžetak pregovora Beograda i Prištine bili još Kina, Indonezija, Južnoafrička Republika i Kongo.

Podele se, zapravo, protežu na poveći deo sveta čiji se glas ovom prilikom ne čuje, ali koji s nadama i strepnjama iščekuje ishod spora oko Kosmeta. "Mogu da vas uverim da će u ovoj zgradi biti mnogo zemalja čiji će stav biti vrlo, vrlo negativan", dodao je Čurkin, kad je upitan o mogućnosti uspostavljanja misije EU na Kosmetu. "Ako EU  namerava da postavi svoju misiju u regionu, ona mora da dobije za to odobrenje Saveta bezbednosti"…

Predstavnici zapadnih zemalja nastojali su, međutim, da dokažu kako nema više smisla pregovarati i da treba primeniti "Ahtisarijev plan", na čemu naročito insistiraju Amerikanci i Britanci, koji predlažu "međunarodno nadziranu nezavisnost" pokrajine. U saopštenju grupe šest evropskih zemalja i SAD, koje je posle sednice pročitao belgijski ambasador Johan Verbeke, nagoveštava se odstupanje od nadležnosti Saveta. "Današnja diskusija pokazala je da Savet nije u poziciji da se složi kako da se ide napred", konstatovano je u tom aktu. Izražava se potom spremnost da se "kroz NATO i EU pažljivo i koordinisano radi na rešenju za Kosovo" koje je, po njima, i dalje "jedinstven slučaj koji neće predstavljati presedan za druge".

Rešavanje kosovskog pitanja sudbonosno je ne samo za našu zemlju nego i za UN i za ceo svet, poručio je, međutim, premijer Srbije Vojislav Koštunica, na sednici petnaestočlanog Saveta. Uz podsećanje da se prvi put od osnivanja UN sada raspravlja da li su zaista zagarantovane međunarodno priznate granice država njenih članica, on je upozorio da ako se jednom dopusti da sila umesto dogovora i kompromisa rešava stvari, niko ne bi trebalo da se zavarava da se možda već sutra i sam neće naći na udaru takve sile. Založio se za dosledno poštovanje Rezolucije 1244 i podsetio da "Savet bezbednosti nije prihvatio Ahtisarijev predlog".

Potom se Savetu prvi put obratio predstavnik kosovskih Albanaca, njihov predsednik Fatmir Sejdiju, kome je takav nastup dozvoljen samo kao "pojedincu važnom za razmatranje dnevnog reda". Kao i dosad, on je istakao podršku "Ahtisarijevom planu za nadziranu nezavisnost Kosova" i pridružio se onima koji tvrde da je Kosovo "jedinstven slučaj". Zatražio je da se danas još jednom obrati Savetu ali mu to, prenosi se, nije dozvoljeno.

Na sednici Saveta došlo je, međutim, do potrebe da je još jednom čuje premijer Srbije i odgovori na primedbe koje je uputio američki ambasador. Zalmaj Halilzad je rekao, uz ostalo, i da nije legalna kancelarija Srbije u Kosovskoj Mitrovici, a Koštunica mu je kazao da je ta institucija predviđena još 2001. sporazumom Unmika i Koordinacionog centra Srbije...

Neslaganja će se svakako nastaviti i na najširem planu i "na terenu". Ujedno – i proces određivanja statusa Kosmeta "na ovaj ili onaj način", kako su uobičajili da kažu posmatrači.

--------------------------------------------------------------------------

Najbolje oružje je poštovanje međunarodnog prava

Da li bi Srbija u odbrani Kosova upotrebila oružje pitanje je koje je premijeru Koštunici upućeno kada je posle sednice Saveta bezbednosti nastupio pred novinarima. "Naše najbolje oružje jeste puno poštovanje međunarodnog prava i to je jače od rata i od bilo kog drugog oružja", odgovorio je, naznačivši da je to zvaničan stav vlade i da će se na taj način najbolje braniti Srbija. Nagovestio je da bi Beograd mogao da tuži zemlje koje krše međunarodno pravo.

Na slično pitanje novinarima odgovorio je i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Služićemo se pravnim i ekonomskim sredstvima, nikako oružjem, rekao je, uz ostalo.

Momčilo Pantelić

--------------------------------------------------------------------------

D’ Alema: Evropa spremna za kosovski izazov

Ujedinjene nacije – Šef italijanske diplomatije Masimo d’ Alema izjavio je juče u sedištu UN u Njujorku da postoji "široko shvatanje" da je Kosovo evropski problem, a da je Evropa spremna da se suoči sa tim izazovom."Misija EU na Kosovu će biti najveća evropska misija ikad pokrenuta. Biće u saglasnosti sa relevantnim rezolucijama UN i međunarodnim pravom", rekao je D’ Alema na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu, kojoj je predsedavao.

On je naglasio da se međunarodna zajednica nalazi na prekretnici u procesu rešavanja statusa Kosova, a da je sada neophodno "krenuti napred", imajući u vidu stabilnost regiona, prava manjina, zaštitu verskih objekata i vladavinu prava. Prema rečima italijanskog diplomate, Kosovo "zaslužuje jasnu perspektivu budućnosti".

D’ Alema je rekao da su članice Saveta pozvale sve strane da očuvaju mir i da se uzdrže od akcija koje bi mogle da ugroze stabilnost u regionu, podsetivši da su se tokom pregovora bezuslovno obavezale na to.

(Tanjug-Beta)

--------------------------------------------------------------------------

Španija protiv jednostrane nezavisnosti Kosova

Madrid – Španska vlada nije pristalica "jednostranih objava" nezavisnosti u slučaju Kosova, izjavio je juče španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero.

Sapatero je u španskom parlamentu rekao da je "neophodan dijalog sa svim stranama".

On je najavio da će Španija u okviru buduće pravosudne i policijske misije Evropske unije na Kosovo uputiti mali kontingent, koji će činiti između 15 i 20 osoba.

Evropska unija odlučila je u petak da uputi misiju na Kosovo u okviru koje će biti angažovano oko 1.800 policajaca i pravnih stručnjaka.

Kako navodi AFP, članice EU nisu, međutim, jasno stavile do znanja da li će podržati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

(Beta-AFP)