Aerodrom još bez direktora

Mada je od odlaska Bojana Krišta sa mesta prvog čoveka Aerodroma „Nikola Tesla” prošlo više od pola godine, a u međuvremenu je iz Vlade Srbije najavljeno da će novi generalni direktor biti izabran na javnom konkursu, ovo preduzeće još vodi zamenik bivšeg direktora. Odgovor na pitanje kako će i kada biti postavljen generalni direktor beogradskog aerodroma nemaju ni u Ministarstvu za infrastrukturu, kao ni u partijski nadležnom Ministarstvu ekonomije (Aerodrom je koalicionim sporazumom pripao G17), iz koga je i najavljen javni konkurs. O efektima vladine preporuke o ograničenju zarada čelnih ljudi javnih preduzeća takođe niko više ne govori.

U međuvremenu, obrađeni su završni računi za prošlu godinu i NBS je saopštila da su javna preduzeća uknjižila 36.902.000.000 dinara gubitka – četiri puta više nego dobiti. Odnosno, poslovala su sa minusom od 27.890.000.000dinara, što je u odnosu na prethodnu godinu više za 69,6 odsto i što je 75 odsto gubitka svih privrednih društava u Srbiji.

Istina, pomenuti beogradski aerodrom poslednjih godina nije imao tih problema i nije zalazio u gubitašku zonu. Po mišljenju prof. dr Petra Jovanovića, stručnjaka za menadžment, kao što je planetarna finansijska i ekonomska kriza zapravo menadžerska, tako je loše poslovanje naših javnih preduzeća velikim delom posledica lošeg upravljanja.

A jedan od osnovnih preduslova za uspešno funkcionisanje ovih kompanija, po Jovanoviću,jestedepolitizacija menadžmenta. Topodrazumeva menadžere profesionalce na mestu generalnog direktora, ali i stručne ljude u upravnim odborima.

Problem javnih preduzeća je, kaže, što su njihovi direktori partijski činovnici i što u takvom sistemu oni imaju ovlašćenja, ali ne i odgovornost za onošto rade, odnosno ne rade.

– Direktori javnih preduzećaodgovaraju upravnimodborima, u kojima sedenjihovi partijski drugovi. A odgovornosti nema bez kontrole i merenja rezultata rada. Postoje nagrade i bonusi,ali ne postoje kazne – objašnjava Jovanović.

Po njegovom mišljenju, onirealno i nisu menadžeri.

–U najvećem broju slučajeva oni to ne čine, većpre svega koriste monopolski položaj da ostvare što veći profit, povećavajući cene svojih usluga, takse i naknade, pronalazeći razne načine i rupe u propisima koji im omogućavaju bolji položaj i veće zarade.Čak ionda kad prave gubitke – objašnjava Jovanović.

Kao dekan Visoke škole za projektni menadžment, zalaže se da na mesta direktora dovode školovani menadžeri. To bi, kaže, bilo rešenje i za srpski javni sektor –javna preduzeća, zdravstvene ustanove, ustanove kulture, obrazovanja... Naravno, uz donošenje zakona koji bi regulisao rad menadžera u javnom sektoru.

V. Jeličić