SAD: Neznatno otopljavanje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. jula – Da bi se sagledali rezultati razgovora Baraka Obame s Dmitrijem Medvedevom i Vladimirom Putinom, potrebno je upotrebiti dve sasvim različite optičke sprave, mikroskop i teleskop, sugerišu pojedini ovdašnji analitičari. Jer, dodaju, neki plodovi se mogu videti tek uvećanjem, a neki samo kad se pogled upre ka daljinama na kojima reči treba da se pretvore u dela.

Ali, ponešto je vidljivo i golim okom, ističe većina američkih i zvaničnika i izveštača. Ton razgovora je bio osetno lagodniji nego prethodnih godina, postignuti su sporazumi o smanjivanju nuklearnih arsenala, Rusi su ustupili svoje koridore za američke isporuke ratom zahvaćenom Avganistanu, obnovljeni su vojni kontakti zamrznuti prošlog leta zbog rata u Gruziji, i u celini uzev – susreti su bili usredsređeni znatno više na zajedničke interese nego na istrajne raskorake.

Kad se saberu sva prva reagovanja, utisak je da Amerikanci smatraju da su prilikom upravo završene Obamine posete Moskvi odnosi između dve sile unapređeni, ali da nisu otklonjene razlike oko „kritičnih pitanja”. I dalje nema saglasnosti oko projekta američkog raketnog štita u srednjoj Evropi, širenju NATO-a, pristupu statusima Gruzije i Ukrajine, pa ni doze angažmana prema nuklearizaciji Irana.

U najkraćem – „postiglo se onoliko koliko se moglo u sadašnjoj situaciji”. I što je najvažnije – „resetovanje odnosa” se ispostavlja kao „put da se izbegnu nepotrebne i slučajne konfrontacije” pa se stoga može govoriti o„mini-detantu u mini hladnom ratu”, ocenjuje Mark Mediš iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir. Ima u vidu da su odnosi između dve zemlje prethodnih godina dospeli do najniže tačke posle okončanja hladnog rata i raspada SSSR-a.

Saradnici Bele kuće tvrde da je sada ostvareni napredak „veći nego i na jednom samitu poslednjih decenija”, ali i priznaju da „predstoji teži deo posla”, prenosi „Njujork tajms”. Sličan je i naglasak Obaminog savetnika za Rusiju Majkla Mekfaula koji je, kako ga citira AP, izjavio: „Kompletno su razmotreni ukupni odnosi, što je dobar start za naporniji proces – izgradnje veza na održiviji način.”

Dobra volja nije dovoljna, ali jeste važna, za rešavanje problema između dve države, poručio je uvodnik „Los Anđeles tajmsa”. I drugi eksperti ukazuju na važnost uočenog „porasta poverenja”, ali šef privatne obaveštajne korporacije Stratfor Džordž Fridman u opsežnom članku ukazuje da raskoli između dve zemlje nisu proistekli iz manjka poverenja nego iz „neslaganja o suštinskim geopolitičkim pitanjima”. „Geopolitičke podele između SAD i Rusije ostaju duboke kao i uvek i malo se postiglo u traženju puta za premošćavanje njihovih različitih interesa”, smatra. Kao primere nesklada navodi – pristupe Poljskoj i Iranu.

Dokle god Amerika ne odustane od postavljanja raketnog štita u Poljskoj, koji Rusija vidi kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti, dotle ni Moskva neće učiniti ustupke koje Amerika traži prema Iranu u kome vidi najvećeg neprijatelja, obrazlaže opširno autor, uz zapažanje da u tom pogledu nije bilo napretka ni ovog puta.

Ipak, dodaje, uspeh je da se nije nastavilo pogoršavanje američko-ruskih odnosa i da postoji mogućnost za njihovo poboljšavanje: „Nisu postignuti dalekosežni strateški sporazumi ali nije isključeno da do strateškog napretka dođe u budućnosti.” Obami je u Moskvi sada, nastavlja, cilj bio pokretanje procesa, a ne postizanje rešenja. 

Ovde je pažnja pridata i okolnosti da nisu, bar ne javno, rasplamsane polemike na najvišem nivou povodom Obaminog pravljenja razlike između Medvedeva, kao „državnika s kojim odnosi napreduju”, i Putina koji „tek treba da shvati da je hladnoratovski pristup zastareo”. Posle sastanka s ruskim premijerom, koji se ovde smatra i dalje najuticajnijim političarem u Rusiji, američki predsednik je Si-En-Enu izjavio da je Putina doživeo kao „čvrstog, visprenog, nesentimentalnog i praktičnog „ sagovornika” koji je „u svojoj zemlji vrlo popularan”, i da u njemu vidi „potencijalnog partnera” za „razvoj odnosa u oblastima od zajedničkog interesa, kao što su borba protiv terorizma i sprečavanje širenja nuklearnog oružja”.

Kao jednu od karakteristika Obamine posete Moskvi, izveštači „Njujork tajmsa” pominju i okolnost da „u njoj, za razliku od drugih gradova, nije tretiran kao zvezda” već kao „svaki drugi gost” visokog nivoa. Pa se kaže: „Nisu mase hrlile da ga vide, udarne vesti su samo ovlaš i ukratko govorile o njegovim aktivnostima, televizijski program nije prekidan, nijedna od glavnih televizijskih mreža nije prenosila njegov važan govor o spoljnoj politici, što je razočaralo Belu kuću.” A, dodaje se, ni „prva dama” Mišel Obama nije dobila publicitet kakav ju je pratio na ostalim turnejama.

Takvom „distanciranju” ovde se daju raznovrsna tumačenja. Kritičkija od ocena, pretežno povoljnih, o samitskom „resetovanju” (novom početku) međudržavnih odnosa.