Recesiona kamata

Dotakli smo dno... krize. I sada sledi oporavak. Ali recesija i dalje caruje.

I tako će biti sve dok svaka pojedinačna kompanija, ali i privreda u celini, ne bude stekla imunitet da može ponovo da „trči” na tržištu. A „imuno kapi” koje trenutno nedostaju jesu – pare. Da bi počela da se izvlači iz recesije i povećava proizvodnju robe (ili pružanje usluga) privredi nedostaje finansijski kapital. Vlada Srbije „ubila” se u proteklih nekoliko meseci da raznim olakšicama, stimulacijama i povoljnim kreditima upumpa u privredu novac kojim bi se „podmazala” zaribala proizvodnja.

Sada, međutim, nema ni proizvodnje, ni para spremljenih da budu uložene u nju. Gde se deo taj novac, ako nije ispario?

Iskustvo pokazuje da je otišao tamo gde je najlakše mogao da se „oplodi”, odnosno da ostvari profit. Pare koje je država raznim transakcijama stavila na raspolaganje poslovnim bankama da njime gase recesiju i kreditiraju rast proizvodnje završio je, paradoksalno, ponovo kod države. Jer, poslovne banke su, sledeći svoju logiku, taj novac ulagale u poslove koji donose najveći profit. A najveću zaradu poslovnim bankama donosili su poslovi sa državom i centralnom bankom, odnosno raznim vrstama hartija od vrednosti. Da bi obezbedila dodatne pare za finansiranje budžeta država je na finansijskom tržištu ponudila svoje hartije od vrednosti sa takvim (visokim) prinosima da poslovne banke nisu mogle da odole i najveći deo novca za kreditiranje privrede potrošile su za trgovanje s državom. Zato Srbija danas ima državu koja je u mnogo boljem stanju od privrede.

Iako je aplaudirala početnoj ideji države, privreda sada „grmi” da nije bio takav dogovor i da izvlačenja iz recesije nema ako novac ne bude upotrebljen za oživljavanje proizvodnje.

Taj problem uočen je i u državnim strukturama, pa je pre skoro dva meseca najavljen drugi paket mera za ublažavanje posledica globalne ekonomske krize. Kao ključna mera nagovešteno je obaranje referentne (osnovne) kamatne stope (koja je tada bila 14 odsto) na ispod deset odsto čime bi poslovne banke bile podstaknute da smanje svoje kamate i tako kredite za privredu učine jeftinijim nego što trenutno jesu.

U međuvremenu, centralna banka oborila je svoju osnovnu kamatu za samo jedan odsto, ali je novac u Srbiji i dalje ostao najskuplji u Evropi što je direktno uticalo da privreda još nije počela da se izvlači iz recesije.

Danas gotovo da nema preduzetnika koji ne bi pozdravio kreiranje takvih uslova poslovanja kakvi postoje u zemljama u kruženju i Evropskoj uniji. A to direktno znači nižu osnovnu kamatu centralne banke, niže kamate poslovnih banaka i jeftinije kredite. Jer, to i jeste put za zaustavljanje recesije, rast proizvodnje, otvaranje novih radnih mesta i porast zarada.

Ako se ništa ne promeni i dalje ćemo imati državu koja se goji i „puca od zdravlja” i sve mršaviju i bolesniju privredu.