Kiša uzela danak

Vrbas – Učestale kiše u minulih mesec dana u velikoj meri su poremetile žetelačke radove i, kako tvrde ratari srednje Bačke, potpuno unazadile rod pšenice, jer su prinosi za petinu manji nego lane, a i kvalitet zrna je ispod proseka.

Dodatnu zabrinutost poljoprivrednika predstavlja i sadašnja cena hlebnog žita, koja se na Produktnoj berzi kreće u rasponu od 9,50 do 10,50 dinara za kilogram, što je 30 odsto manje nego u prošlogodišnjoj žetvi.

Od očekivanog berićeta neće biti ništa, budući da ni najveći optimisti više ne veruju da će od ovog posla imati neke vajde, pošto samo troškovi obrade jednog hektara pšenice, bez kosidbe, premašuju 45.000 dinara.

– Da bih bio na „pozitivnoj nuli“, sa proizvodnjom na dvadeset hektara, trebalo bi da dobijem prosečan prinos od najmanje pet i po tona, što je ove godine nemoguće dostići. A još ako budem morao da platim sušenje zrna, pošto je vlažnost od 16 do 18 odsto, a i troškovi skladištenja su veliki, onda je gotovo isplativije zaorati pšenicu nego je žnjeti – kaže Zvonko Bošnjak, paor iz okoline Vrbasa.

Prema rečima Svetislava Mušikića, direktora ZZ „Zadrugar”, trenutna cena pšenice je u odnosu na troškove proizvodnje ponižavajuće niska, a ne bi smela da bude ispod 17 dinara za kilogram, kao što je to odredio Zadružni savez Vojvodine. Država je, istina, pokušala da pritekne u pomoć seljacima i plaćala 13 dinara za kilogram hlebnog žita, ali samo za limitiranih 65 hiljada tona, koliko je otkupljeno za Robne rezerve, što je, kaže Mušikić, beznačajno u odnosu na ukupni očekivani rod u Srbiji.

Za razliku od velikih agrarnih sistema koji poseduju velike silose, manja poljoprivredna domaćinstva i zemljoradničke zadruge suočavaju se sa nedostatkom skladišnog prostora, pa mnogi odlučuju da rod odmah s njive prodaju mlinskim organizacijama po trenutno važećoj ceni. Ipak, bački paori su kao slamku spasa dočekali otvaranje javnih skladišta, nakon intervencije vlade Srbije, što im omogućava da sačuvaju pšenicu i sačekaju, možda, povoljnije uslove prodaje. Ohrabruje i to, smatra Slavko Radović, direktor ZZ „Žitnica” u Bačkom Dobrom Polju, što će deo roda zemljoradnici moći da koriste i za kupovinu traktora na kredit, tako što će polovina vrednosti mašine biti isplaćena u pšenici.

P. Koprivica