David Dudai varao Srbiju, Panamu i Kinu

Pitanje je dana kada će račun Beograda biti blokiran. Dovoljno je samo da izraelska ofšor kompanija iz Paname „Electronical and Automation corp. Inc” zatraži od Višeg trgovinskog suda da počne postupak prinudne naplate 10 miliona evra koje joj grad duguje i srpska prestonica više neće moći slobodno da raspolaže sopstvenim novcem.Takva opasnost zadaje glavobolju Gradskom javnom pravobranilaštvu, koje već godinama nekako uspeva da odloži izvršenje postupka prinudne naplate.

Ali, odlaganju je izgleda došao kraj. Grad je sateran u ćošak i moraće da plati ceh sumnjivog posla koji je sklopljen sa još sumnjivijom izraelskom kompanijom 1992. godine.

Reč je, podsećanja radi, o Ugovoru o koncesiji o upravljanju parking sistemom u Beogradu. Tako je pre 17 godina pomenuta ofšor kompanija uzela 16 miliona dolara kredita od Dafiment banke, koji nikad nije vratila, da bi njime, tobože, gradila parkinge po Beogradu.

Da stvar bude još gora, „Electronical and Automation corp. Inc” je potom tužila Beograd pred Arbitražnim sudom u Parizu za neispunjenje obaveza iz ugovora. I dobila je spor. Zbog toga glavni grad Srbije sada izraelskoj firmi mora da plati 10.189.985evra na ime izmakle koristi i 1.240.000 dolara na ime stvarne štete i sudskih troškova.

Nažalost, Sud u Parizu nije imao sluha za argumente naše strane, koju je u to vreme zastupao advokat Rajko Ignjačević. Glavna teza odbrane bila je da je reč o prevari, jer je „Electronical and Automation corp. Inc” novcem ukradenim od štediša Dafiment banke htela da uđe u projekat upravljanja parking sistemom u Beogradu.

– Novac je bukvalno u koferima iznošen iz Srbije – objašnjava Rajko Ignjačević. – Na čelu izraelske ofšor kompanije bio je izvesni David Dudai, koji je uspeo da „zavrne” Beograd za više desetina miliona nemačkih maraka. Iza njega je u to vreme stajala grupa advokata i bankara iz Izraela. Kasnije smo saznali da je na sličan način nasamario i vlasti u Panami, jer je od tamošnje firme „Marins fajnens” uzeo 7,5 miliona dolara kredita koji, naravno, nikad nije vratio. Zanimljivo je da je i novcem štediša Dafiment banke zaključio ugovor o osiguranju sa engleskim „Lojdom” na 16 miliona dolara koje je, po svemu sudeći, naplatio.

Ovakve mahinacije, objašnjava Ignjačević, Dudai je imao i u Hongkongu, a pokušao je da prevari i vlasti kineskog grada Đinan, ali u tome nije uspeo. Za njim je, inače, devedesetih godina raspisana Interpolova poternica, ali zbog sankcija nije mogao da bude izručen vlastima u Beogradu.

A šta je danas sa Davidom Dudaijem?

– To, nažalost, niko ne zna – kaže Milovan Baljak, zamenik gradskog javnog pravobranioca. – Do njega je nemoguće doći. Čuo sam neke glasine da to uopšte nije njegov pravi identitet, što je zapravo vrlo moguće.

Bilo kako bilo, grad sada mora da plati 10 miliona evra tom čoveku, jer su domaći sudovi prihvatili presudu Arbitražnog suda iz Pariza. Zašto je to urađeno, niko ne zna.

–Posle izricanja presude, od gradskih vlasti sam tražio da u Parizu predamo zahtev za njen poništaj. Saglasili su se da je to dobra ideja, ali se sve na tome završilo. Nakon toga postupak prinudne naplate prenet je na naše sudove – objašnjava advokat Ignjačević.

Od tada domaći sudovi odbijaju sve zahteve države, odnosno grada Beograda, i presuđuju u korist sumnjive izraelske kompanije.

– Izraelce je, u međuvremenu, Dafiment banka u likvidaciji tužila zato što joj nisu vratili onih 16 miliona dolara kredita, ali nije uspela da dobije pravosnažnu presudu, već samo privremenu meru. Sud je opet presudio u korist Dudaija – ističe Baljak.

Istina, Dafiment banka ima pravo na žalbu, tako da postoji teoretska mogućnost da na kraju ipak dobije spor i da joj novac bude vraćen. U tom slučaju, račun firme „Electronical and Automation corp. Inc” bio bi blokiran i grad bi imao šansu da pozitivno okonča ceo postupak.

Tada bi, objašnjavaju upućeni, 10 miliona evra koje Beograd duguje firmi Davida Dudaija bilo isplaćeno Dafiment banci u likvidaciji, što je osnovna namera grada. Na taj način bi novac ostao u Srbiji, a ne bi završio na računu u Panami ili u nekoj drugoj „egzotičnoj” zemlji.

Nikola Miković