Skupo ali zato slabo

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, jula – Dok se stropoštavao na pločnik, saplevši se o neravninu, poznanik je bio uveren da će ne samo on nego i njegova porodica biti zavijeni u crno. Ne zato što je mogao da pogine ili da bude onesposobljen – već zato što će ih sve uništiti izdaci za njegovo lečenje.

Nije usamljen u takvom poimanju ceha kao prvog merila sudbine. Mnogi Amerikanci se zebnjivo trgnu kad u blizini čuju zakašljavanje ili kijanje, jer strahuju da odatle preti zaraza koja bi mogla da ih baci u bankrot, još teže otklonjiv od onih u njujorškom, nacionalnom i globalnom, finansijskom centru Volstritu.

Ovde se, reklo bi se, čak više brine za ozdravljenje nego za zdravlje. Neodmerenim obrocima je izazvana epidemija gojaznosti, ali se više daje na terapije mršavljenja nego za obuzdavanje apetita i izbacivanje prehrambenih sastojaka koji telesnu težinu i dimenzije često povećavaju do sloma vitalnih organa.

Izuzetak i pravilo

Nešto od kobi gubljenja smisla za realnu meru potvrdila je i „iznenadna” smrt muzičke zvezde Majkla Džeksona. On je, doduše, svoju figuru sveo na „senku”, ali se preterano kljukao lekovima, u čemu sve više stručnjaka naslućuje jedan od razloga za ubrzanje njegovog odlaska sa ovog sveta i povodom čega se vodi opsežna istraga.

Iako je za života bio izuzetak po talentu, slavi pa i po privatnim neprikladnostima, ka smrti je išao, kažu, po kontraproduktivnom pravilu. „Mada nemamo tačne podatke koliko Amerikanaca umire zbog preterane upotrebe sredstava za umirenje, znamo da je njihov broj veći od 30.000 žrtava vatrenog oružja”, kaže Džil Kerlikovski, šef službe pri Beloj kući za nacionalnu borbu protiv droge i zloupotrebe lekova.

Smrt „kralja popa”, po njemu, treba da ima i prizvuk alarma za opreznije korišćenje jakih medikamenata. Prozvao je, pri tome, i „jedan broj lekara” koji zarad profita izdaju recepte i kad nisu neophodni, za lekove od čijeg predoziranja pacijenti mogu da umru.

Profitiranje na tuđim nevoljama i zastranjivanjima, koja se ne ublažavaju već zaoštravaju, uzima se kao deo širih slabosti ustrojstva i jedan je od povoda za zdravstvenu reformu čije usvajanje svojski nastoji da „progura” predsednik Barak Obama. Zdravstveni sistem SAD je „jedan od najskupljih, ali i najnekompletnijih na svetu”, ističe se u dokumentima njegove ekipe, kao i specijalizovanih organizacija, uz naglasak da je ovo jedina država među bogatim zemljama koja nema opšte zdravstveno osiguranje.

Iako troškovi za zdravstvo u Americi odnose šestinu bruto nacionalnog dohotka – godišnje 2,4 biliona dolara, ili 7.900 po pojedincu – oko 46 miliona njenih stanovnika i dalje je bez osiguranja. Izdaci su joj procentualno veći nego i u jednom industrijski razvijenom društvu, a učinak joj je slabiji nego kod drugih, konstatuju istraživači i navode da je očekivani životni vek znatno duži u Japanu, Švajcarskoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Australiji, Švedskoj, Grčkoj, Kanadi…

Svi se slažu da je neophodna modernizacija, ali istrajavaju dvoboji oko pitanja ko će to da plati. Prepirke idu i po ideološkoj liniji: konzervativci (većinom republikanci) tvrde da bi opšte zdravstveno osiguranje Ameriku približilo „nepoželjnom socijalizmu zapadnoevropskog tipa, s povećanom ulogom države”, i troškove znatno prevaljivalo na one koji manje koriste medicinske usluge. Liberali (uglavnom demokrate) uveravaju da bi reforme donele i uštedu, i poboljšale zdravstvenu sliku nacije, pa donekle i uravnotežile narasle socijalne nesklade.

Nema, međutim, saglasnosti ni unutar tih glavnih struja, pa se Amerika ispostavlja kao društvo sa oštrom unutrašnjom konfrontacijom oko egzistencijalne elementarnosti: kako očuvati i unapređivati pojedinačno i kolektivno zdravlje. U međuvremenu, usavršen je sistemski začarani krug: nezadovoljno je i poprilično osiguranika razapetih između interesa osiguravajućih društava da smanje svoje izdatke, medicinske industrije da poveća svoje profite, potrebe lekara da se visokim cenama pregleda i intervencija zaštite od astronomskih obeštećenja za kikseve pa i nepovoljne ishode koji nisu plod grešaka, zamašnih tarifa specijalizovanih advokata…

Za i protiv

Najnovije ankete govore da je većina Amerikanaca za bitne promene u zdravstvenom sistemu, za opšte osiguranje i smanjenje izdataka za lečenje. U jednoj se čak dve trećine izjasnilo u prilog jačanju javnog osiguranja tako da bude konkurentno privatnom, za šta se zalaže i Obama.

Zdravstvo je jedini sektor, uz vojni, u kome je država efikasnija od privatnika, smatra jedan od najvatrenijih pobornika reforme, doskorašnji šef organa Demokratske partije i lekar – Hauard Din. Ali napominje i da je atmosfera u političkom Vašingtonu takva da ga čini „najkonzervativnijim američkim gradom, od koga veći otpor promenama pružaju samo verske sekte”.

Snage otpora podupire moćni medicinski lobi. Upravo je u akcijama protiv Obaminog kursa, i za „veze” po prestonici troši 1,4 miliona dolara dnevno, izračunao je „Vašington post”. Uz napomenu da „prolaz” tim firmama olakšavaju kadrovska pojačanja u vidu oko 350 bivših vladinih službenika i zakonodavaca.

Na šta će „cela stvar da izađe”? Mnogo je novca i različitih interesa u igri da bi se dala pouzdana prognoza.

Utisak je da prevladava težnja da nacija ne doživi nedavne trenutke doskorašnjih simbola uspeha, kakvi su bili – posrnuli Volstrit i preminuli Majkl Džekson. To jest, da njeno zdravlje ne bude ugroženo bilo kakvim preteranim dozama, opasnim po integritet – kolektivni i lični, finansijski i fizički. Ovakvo očekivanje je skromno– samo naizgled.

Momčilo Pantelić