Koliki je rizik od gripa

Paniku među ljudima, između ostalog, izazivaju bolesti za koje je visok rizik da oboleli umre (letalitet), ali i bolesti za koje je taj rizik nizak, ukoliko su izrazito učestale, pa je stoga visok rizik da umre prosečni pripadnik opšte populacije (mortalitet). Primer za prvu situaciju je ptičji grip sa letalitetom od oko 60 odsto: od 2003, kada se pojavio u sadašnjem obliku, od njega su zvanično obolele samo 433, ali su umrle 262 osobe.Primer zadrugu situaciju je – tzv. svinjski grip, kome se pripisuje relativno nizak letalitet (oko 0,4 procenta), ali se, zbog lakoće prenosa uzročnika, očekuje da se zarazi čak i trećina ili, možda, skoro polovina stanovnika sveta, te bi umiranje moglo da se meri šestocifrenim ili još većim brojevima.

Valja razumeti da se u statističkim prikazima pominjusamo dovoljno teški slučajevi koji zatraže lekarsku pomoć i budu evidentirani. Stvarni broj obolelih je obično mnogo veći, ali osobe bez simptoma ili sa blagim atipičnim simptomima i ne dođu do lekara. Primera radi, kada je u SAD prijavljeno malo više od šest hiljadaobolelih od svinjskog gripa, procena je bila da ih je zaraženo oko 100.000, a kada se broj formalno evidentiranih bolesnika popeo na 21.000, američki epidemiolozi su računali da je prokuženost prešla milion. Gde je tu greška? Zapravo je i nema: infektologu je važno da zna da će bolesnik s ptičjim gripom koga prima u bolnicu, naročito negde u jugoistočnoj Aziji, verovatnije podleći zarazi nego što će izlečen odšetati svojoj kući, a da će tek svaki 250. pacijent sa dijagnozom svinjskog gripa tragično okončati svoj život. S druge strane, epidemiologu je presudna prokuženost u populaciji i zna da su stvarne stope letaliteta za oba oblika gripa mnogostruko niže.

Nedavno je zabrinutost u javnosti izazvala procena grupe uglednih autora da bi broj umrlih od svinjskog gripa tokom sadašnje pandemije mogao da bude u opsegu između 51 i 81 milion. Pritom se gubi iz vida da je reč o manje-više prostoj ekstrapolaciji i projekciji situacije iz pandemije „španske groznice” 1918. godine, uz nedovoljno uvažavanje ogromnih razlika između ondašnjih i sadašnjih uslova života i civilizacijskih dostignuća. Neprikladnost poređenja bi odgovarala izračunavanju broja amputacija zbog gasne gangrene u nekom budućem ratu na osnovu podataka iz, recimo, Krimskog ili Prvog svetskog rata. Autori, doduše, konstatuju da bi ogroman procenat, oko 96 odstosvih smrtnih ishoda,usledio u zemljama u razvoju, gde su uslovi života mizerni, a zdravstvene usluge teško dostupne.

Pogledajmo realnu situaciju. Na zapadu je, uzimajući u obzir stvarni broj obolelih, letalitet do sada bio izuzetno nizak, samo oko 0,01 odsto, odnosno jedanna 10.000, što znači da je oko 300 puta niži nego po navedenom katastrofičnom scenariju (oko tri odsto). Proizlazi da bi u zemlji veličine Srbije, ukoliko se zarazi trećina stanovništva, epidemija odnela oko 250 žrtava (ili nešto više, ako imamo u vidu razlike između nas i razvijenog sveta).

Američko iskustvo tokom prethodnih meseci pokazalo je da su, u vreme javljanja lekaru zbog gripa, skoro svi umrli već imali neko oboljenje ili stanje koje im je smanjivalo šansu da prežive. U 35 odstoto jebila astma ili neka druga plućna bolest, u 13 odstodijabetes, a na opšte iznenađenje – u 45 procenatagojaznost. Za našu utehu, to često nije „popunjenost” kakva se viđa u ovom delu sveta, već groteskna, morbidna ugojenost koja otežava ne samo kretanje, nego i disanje. Budući da najveću opasnost za gripozne predstavlja zapaljenje pluća, bilo da je izazvano samim virusom gripa ili, mnogo češće, nekom bakterijom, jasno je da najgore prolaze osobe čija je disajna funkcija već kompromitovana.

Nema razloga da tako ne bude i kod nas, mada dalji razvoj pandemije nije potpuno predvidiv. Moguće je da će virus još menjati svoja svojstva, a nejasno je i koja će bakterijska infekcija imati dominantnu ulogu u nastanku komplikacija. Procene ovog puta, za razliku od ranijih iskustava, upućuju na tzv. zlatni stafilokok otporan na antibiotik „meticilin” (akronim mu je MRSA). Postoje efikasni načini da se s tom klicom izađe na kraj, a treba očekivati i da će lek protiv virusa gripa, „tamiflu”, i naredne jeseni i zime u visokom procentu biti efektivan. Naravno, na građanima je da pre svega misle na sprečavanje, a ne na lečenje bolesti, pa je uputno da, kada tome dođe vreme, poštuju savete o vakcinaciji.

profesor univerziteta, epidemiolog