Turisti krenuli uzbrdo

Lapčići, Markovići – U selu Lapčići, visoko nad morem, mešaju se blaga primorska i planinska klima. Ali odnedavno i različiti svetski jezici. Oko bazena usred sela, na terasama vila koje su sagrađene u etnostilu, Amerikanci, Englezi, Francuzi, Beograđani... Izabrali su ovaj kompleks za odmor. Ne zbog cene, jer ovde najam četvorokrevetne vile staje dnevno 400 evra, već zbog jedinstvene ponude.

I dok dole, u Budvi, muku muče kako da napune luksuzne apartmane, ali i obične sobe, ovde ne znaju za taj problem.

– Već poduže su popunjene sve tri vile kompleksa „Vile Lapčići”, smeši se njihov vlasnik Saša Franeta. – Vraćaju se oni koji su bili lane, drugi rezervišu smeštaj pošto su videli internet prezentaciju sela.

Pored bazena, tu su saune, džakuzi u prirodi ispod starih smokava i jabuka, svaka vila pored spavaćih soba ima raskošni dnevni boravak sa satelitskim TV programom, kaminom, terasama, odakle „puca” pogled na veći deo Budvanske rivijere. U sredini sela, u staklu, drvetu i kamenu je restoran gde gosta dočekuju domaći specijaliteti, njeguški sir i pršut, dobra riba, vrsna vina.

Vlasnik je novim zdanjima u starom stilu dao i dušu. Slikari koji su ovde boravili tokom zime ostavili su vredne slike koje krase zidove svih objekata. Uskoro će i eksterijer biti obogaćen skulpturama.

– Osetio sam da turisti, oni koji imaju novca i žele pravi odmor, beže od betona, gvožđa, gradske vreve, hotelske etikecije i uštogljenosti. Stvorio sam kutak gde toga nema, gde je gost nekako kao u svojoj kući, u selu nad morem. Do plaže vodi magistralni put dug desetak kilometara, pa moji gosti probaju i slanu vodu. A onda se vraćaju na bazen i u tišinu Lapčića – smeši se Franeta, uz napomenu da „nema zime za ovo leto”.

Malo južnije u selu Markovići, Goran Todorović, koji se dugo bavio ugostiteljstvom u Bečićima, u malom ali veoma posećenom restoranu „011” odlučio se takođe za etnovarijantu. Pune dve decenije gradio je objekat, uz potok na kraju sela. Nazvao ga je „Skriveni raj” i upravo je otvorio svoje kapije za goste. Prostrana diskoteka, restorani sa sačem i ražnjevima na kojima se okreću janjci, stari mlinovi, samo su deo jedinstvenog ambijenta za goste sa novcem koji žele tišinu i vrhunski zalogaj.

– Ljudi su me podozrivo gledali, bilo je komentara u stilu „baca vreme i novac”, ali sam bio uporan. Znam da su turisti, i domaći i stranci siti gužve, betonskih šetališta, preglasne muzike, brze hrane... Ovde svega toga nema, a ima mnogo drugog lepog. Oduvek sam verovao da je ovo prava stvar i verujem nisam se prevario. Turisti polako ali sigurno kreću uzbrdo – rekao nam je Goran Todorović.