Svet u Srbiji

Bili su to dani u kojima se zvanično mnogo pričalo o tome kako će Srbija, evo samo za koji mesec, bez viza putovati u svet – a taj svet je upravo tada doputovao u Srbiju i zaposeo njene gradove, arene, tvrđave... Bila je to jedna sasvim miroljubiva okupacija koja je Srbiji donela samo dobro, ponajviše ono što joj godinama najviše i treba: da je vide, upoznaju i dožive kao civilizovanu zemlju sa normalnim ljudima. Sve što dođe preko toga – a došlo je kao susret sa ovdašnjom pameću, znanjem, organizovanošću, disciplinom, snalažljivošću, ljubaznošću, gostoprimstvom, lepotom – višak je za radovanje. Ta radost je građanima Srbije melem na još duboku ranu stvorenu predrasudama, omrazama, nipodaštavanjem i ocrnjivanjem celog naroda kojima su toliko dugo izloženi i spolja, ali i iznutra.

Zanimljiv je sticaj okolnosti da su stranci pohrlili u Beograd i Novi Sad iz sasvim različitih pobuda – njih desetak hiljada da se sportski nadmeću na Univerzijadi, a mnogo hiljada više da se zabavljaju na Egzitu. Istovremeno prisustvo te dve različite mladalačke populacije obeležilo je sliku o Srbiji dodatnim značenjem. A ako se onaj trubački potpuri na kraju Univerzijade, kao jedini etno-element u ukupnom programu otvaranja i zatvaranja, shvati kao najava Guče, uskoro će se pokazati još jedno strancima privlačno lice Srbije.

Bilo je, pri svemu tome, mnogo posla za televiziju. Posebno za RTS i Studio B.

Univerzijada je za javni RTV servis bila ogroman izazov. Pokazalo se da ima dovoljno tehnike za „pokrivanje” toliko mnogo prostorno vrlo udaljenih borilišta za petnaest odabranih sportova i dovoljno ljudi za izveštavanje o toliko različitih, pa i manje poznatih takmičarskih disciplina. Nisu svi direktni prenosi sportskih nadmetanja, u trajanju od šezdesetak sati, imali izvrsnost na koju su domaće gledaoce navikli domaći realizatori, ali ništa nije bilo ispod granica profesionalno korektnog. Novinari Sportske redakcije stizali su na sva mesta i naporne dane završavali preglednom rekapitulacijom u pretponoćnoj emisiji „Univerzalno”.

Studio B rekapitulirao je ceo događaj u ponedeljak uveče emisijom „Vruće leto 09” s ciljem da naglasi merljive i nemerljive učinke Univerzijade. Bila je to završnica angažmana ove medijske kuće i tokom pripreme i tokom odvijanja velikog i važnog međunarodnog skupa. Uz mnoge priloge koji su podsticali Beograđane da budu odgovorni organizatori ili dobri domaćini, agilni učesnici ili vatreni navijači, Studio B je zadužio Univerzijadu i redovnim hronikama na engleskom jeziku. Ta mozaična emisija, namenjena prvenstveno stanovnicima Univerzitetskog sela, ali i svim gostima Beograda, navodi na razmišljanje o potrebi da se ovakav program ustali i razvije.

Takvih je pokušaja bilo ranije, na Trećem kanalu TV Beograd, recimo, ali se emisije nisu održale. U međuvremenu su masovno postali dostupni putem kablovske TV strani nacionalni i internacionalni kanali, a i Internet je postao moćno sredstvo obaveštavanja. Čini se, ipak, da to ne ukida smisao uvođenja neke domaće emisije za strance u našoj zemlji, neki domaći izbor vesti koji bi se mogao plasirati onima što samo prolaze Srbijom ili duže borave u njoj.

Uz obaveznu vremensku prognozu, naravno. Pa da uz stanje na nebu nad Srbijom saznaju i nešto od onoga pod njim. Isplatilo bi se, valjda.