Uspešan „let" na Mars

„Ruski inženjeri razbili su crveni voštani pečat i šestorica muškaraca konačno su izašla iz prividnog kosmičkog broda, posle ukupno 105 dana izolacije”, objavila je u utorak agencija AP, prenose svetski mediji. Izlaskom „kosmonauta”, koji su tokom poslednja tri meseca simulirali let na Mars, završena je još jedna faza projekta „Mars-500”, koji bi trebao da pomogne stručnjacima da ustanove moguće psihološke i medicinske probleme tokom dugotrajnih svemirskih letova.

Simulacija misije, koju su svetski mediji nazvali „ekstremnom verzijom Velikog brata”, završila se juče tačno u 14 časova po moskovskom vremenu. Ubrzo su članovi međunarodne posade (izabrani na konkursu na koji se prijavilo 6.000 kandidata) izašli iz zatvorenog metalnog kontejnera, u kojem su se nalazili od 31. marta, potpuno izolovani i bez mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom. Dobro raspoloženi, „kosmonauti” su se postrojili u Institutu za proučavanje medicinsko-bioloških problema Ruske akademije nauka (RAN), a komandant posade kosmonaut Sergej Rjazanski raportirao je da je „eksperiment uspešno obavljen”.

Međunarodnu ekipu pored Rjazanskog činila su još tri predstavnika Rusije, kosmonaut Oleg Artemjev, lekar Aleksej Baranov i stručnjak za sport Aleksej Špankov, Nemac Oliver Knikel, vojni inženjer, i Francuz Siril Furnije, pilot. Svi oni su, za platu od 15.000 evra, dobrovoljno pristali da simuliraju putovanje na Mars, a sve u cilju prikupljanja naučnotehničkih informacija koje će pomoći organizaciju stvarnog leta na Crvenu planetu.

„Uspešno smo okončali našu misiju. Ovo je zaista veliki uspeh na koji sam veoma ponosan. Nadam se da će naučni dokazi koje smo tokom poslednjih meseci prikupili pomoći stručnjacima da uspešno organizuju pravu ekspediciju na Mars”, istakao je specijalno za veb-sajt Evropske svemirske agencije (ESA) Oliver Knikel.

Tokom eksperimenta, koji su zajednički organizovali RAN i ESA, naučnici su ispitivali psihičke sposobnosti posade, njihovo reagovanje na izolaciju i da li ljudi postaju klaustrofobični tokom tako dugotrajne izolacije. Pored toga, ispitivano je i koliko je posada u stanju da se izbori sa stresnim situacijama (budući da su njihovi zadaci bili identični onima u stvarnim misijama).

Između ostalog, posada je morala da se u kritičnim situacijama izbori sa „problemima” u komunikaciji. Naime, učesnici su komunicirali sa Zemljom sa zakašnjenjem od 20 minuta, koliko je potrebno da elektromagnetni talasi pređu od Marsa do Zemlje. Istovremeno, da se neko od njih šestorice pre vremena odlučio da napusti improvizovani svemirski brod, to bi u stvarnosti značilo – njegovu smrt.

Inače, „Mars-500” predstavlja samo jedan deo iz serije ogleda za imitaciju letova na Crvenu planetu. Svetski mediji i stručnjaci već sada sa nestrpljenjem očekuju glavni eksperiment, zakazan za početak 2010. godine, tokom kojeg će nova šestočlana posada 520 dana biti zatvorena u isti metalni kontejner – prividni kosmički brod (vremenski, toliko traje pravi let do Marsa). I ovaj sledeći „let” na udaljenu planetu zajednički će organizovati RAN i ESA.

Lj. M. – R. Š.

-----------------------------------------------------------

Prvi pokušaj misije – ne tako uspešan

Uspešno okončan projekat „Mars-500” svetskim medijima je poslužio da javnost podsete na sličnu „misiju” koja nije bila ni približno tako uspešna.

Ruski RAN organizovao je eksperiment pre tačno deset godina, ali je on završen pravim skandalom, navodi agencija AP. Naime, nakon što je „misija” završena 1999. godine, u javnost je procurila informacija da se žena, član posade iz Kanade, požalila kako ju je „nasilno poljubio” ruski kapetan, a navela je i da su se druga dva člana posade iz Rusije „žestoko potukla”.

Međutim, ruski zvaničnici su čitav incident zataškali izjavom da su „stres i kulturne razlike” glavni krivci za događaje tokom „leta”.

R. Š.