Brazil za početnike (4/4)

Četristo kilometara južnije od Rija nalazi se Sao Paolo, pravi centar svega što je od poslovnog značaja u Brazilu i uopšte u Južnoj Americi. Sao Paolo ima sve odlike jednog svetskog megalopolisa i u mnogim aspektima već pretiče i najveće američke gradove. Ko je upoznao Njujork znaće o čemu govorim, jer u Sao Paolu "gamiže" više automobila nego tamo, saobraćajni kolaps se događa bar jednom nedeljno i zagušenja dostižu dužinu od 150 i više kilometara, naročito kada u vreme nekog, zbog praznika produženog vikenda, padaju čuvene tropske kiše.

Broj helikoptera je nedavno dostigao broj onih u Njujorku, dok je taksi-flota odavno nadmašila njujoršku i nastavlja da nezadrživo raste. Soliteri su divovski, na isto tako grandioznim avenijama, povezanim bezbrojnim vijaduktima i petljama, gde se gigantski saobraćaj obavlja samo zahvaljujući kombinaciji sistema par-nepar i kompleksnog gradskog prevoza. Izvrstan metro, nažalost, pokriva samo manji deo ogromnog grada, dok autobusa i trolejbusa ima na desetine hiljada uprkos tome što prigradskom saobraćaju pripomažu i vozovi.

U Sao Paolu ćete naći bukvalno sve, od igle do lokomotive i to se odnosi i na radnje i restorane svih prestižnih svetskih marki, ali treba znati da je dobar deo toga "sakriven" u soliterima, jer na ulicama nema slobodnog mesta za sve one koji bi hteli da iznajme prodajni prostor. Kome je skupo, naći će na ulicama hiljade prodavaca švercovane robe iz Paragvaja, koji donose i preprodaju one poznate kineske imitacije svega i svačega. Luksuzne trgovine su smeštene u zasebnim, specijalizovanim zgradama, ali i na gornjim spratovima ogromnih oblakodera na Aveniji Paulista ili u velikim šoping centrima.

Živeti u Sao Paolu znači da vam je sve što u svetu postoji dostupno, pa i zabava. Veliki koncerti, utakmice i Formula 1, svakodnevni sajmovi, svetske izložbe, muzeji sa velikim postavkama, modne revije i bukvalno sve što je u svetu hit, stiže u Sao Paolo ekspresnom brzinom. Noćni život je prebogat svim mogućim sadržajima i raspamećuje došljake sa svih strana sveta, koji u frenetičnoj jurnjavi po ogromnom gradu tragaju  za nezaboravnim doživljajima. Grad se naročito ponosi svojim picerijama za koje kažu da su bolje od originala, kao i mnogobrojnim noćnim barovima sa muzikom uživo, u kojima često nastupaju velika domaća i svetska imena.

Bogati delovi grada koji su, kao i u Riju, u "južnoj zoni", predstavljaju ono najlepše i najelegantnije što grad može ponuditi. Život je tu veoma ugodan jer je, bukvalno, sve na visokoj nozi, a većina stanovnika u tom kraju i radi, pa nije neobično sresti ljude koji na posao idu peške, samo nekih par stotina metara daleko od svoga stana. Sa druge strane, favele predstavljaju problem kao i u Riju, mada sasvim druge vrste. Ta područja su, zbog teških tropskih kiša, izložena čestim poplavama, a njeni stanovnici najčešće provode po nekoliko sati u gradskom prevozu na putu do udaljenog posla. Ti kontrasti između ekstremnog bogatstva i isto tako ekstremnog siromaštva, kao i sve veće brazilske gradove, obeležavaju i Sao Paolo.

Dva brazilska megalopolosa, Rio i Sao Paolo, su svakodnevno povezana pravim vazdušnim mostom, gde na svakih 15 minuta uzleće po jedan avion u oba pravca i u koje se ulazi kao u gradski autobus. U planu je da već sledeće godine započne gradnja brze pruge između dva grada, a voz je već dobio i svoje, višestruko simbolično ime "Metak". Ko dolazi na svetsko prvenstvo u fudbalu 2014.godine, imaće prilike da se za samo dva sata provoza ovim super-brzim vozom izmedju Rija i Sao Paola, uživajući u pejsažima morske obale, nimalo naivnih planina i delova preživele "atlantske džungle".

Fantastična zagađenost Sao Paola teškim, gotovo kao magla neprovidnim smogom je već postala poslovična i građani samo zahvaljujući kišama još uvek ne nose zaštitne maske. Velika luka Santos se nalazi na samo 70 kilometara od Sao Paola, a tu već počinje i čitava serija manjih turističkih mesta sa prelepim peščanim plažama.

Najbitnija karakteristika Sao Paola je tipična američka opsednutost poslom, opšta jurnjava i užurbanost u stresu i grču da se ne zakasni i nešto važno ne propusti, kao i zaista velike i neslućene mogućnosti koje ovaj grad pruža. Evo za kraj jedne crnohumorne šale o važnosti svakog sekunda u životu jednog pauliste, koja u potpunosti ima univerzalni karakter.

Dolazi paulista kod svog lekara na kontrolu i žali se na stres i nedostatak vremena. Gledajući rezultate, lekar mu kazze: "Pošto  nemate vremena za gubljenje, reći ću vam otvoreno da imate tešku i neizlečivu bolest." Paulista ga prepadnuto gleda i pita: "Koliko mi je vremena preostalo?" Lekar mu na to kaže: "Još samo 30!" Na to će paulista: "Ali doktore, dana, nedelja, meseci?" Doktor na to ispruži ruku, pogleda na sat i nastavi: "29, 28, 27..." 

(kraj serijala)