Nova šansa za Nagorno Karabah

Odnosi između Azerbejdžana i Jermenije trenutno su takvi da stvaraju sasvim prihvatljivu osnovu za ubrzavanje pregovora o statusu Nagorno-Karabaha, izjavili su prošle nedelje u italijanskom gradu L’Akvila, na samitu država G-8, predsednici SAD, Rusije i Francuske, Barak Obama, Dmitrij Medvedev i Nikola Sarkozi. Pomenuta konstatacija u sklopu je obaveze trojice državnika u pružanju političke podrške liderima Azerbejdžana i Jermenije, a sve u okviru takozvane Grupe Minsk OEBS-a (svih pet navedenih zemalja), formirane radi pronalaženja najpovoljnijeg rešenja za budućnost ove jermenske enklave.

Podsetimo, Nagorno Karabah spada u međunarodno nepriznate republike i prostore, takozvanih zamrznutih sukoba, nastalih nakon raspada SSSR-a. Smeštena na samoj granici između Azerbejdžana i Jermenije, i nastanjena većinskim jermenskim življem, ova republika je proglasila samostalnost 2. septembra 1991, a nezavisnost od Azerbejdžana 6. januara naredne godine.

Nagorno Karabah dugo nije bilo mirno područje. Povremeni etnički sukobi sa manjim ili većim intenzitetom izbijali su u periodu od februara 1988. do maja 1994. Pregovori o rešavanju sukoba vode se u okviru već pomenute Grupe Minsk od 1992, dok je obustava vatre, koja je i sada na snazi, dogovorena i potpisana 1994. od strane predstavnika tri strane: Azerbejdžana, Jermenije i Nagorno Karabaha.

Danas bi, u okviru nove runde pregovora o miru, u Moskvi trebalo da se sastanu predsednici Azerbejdžana i Jermenije – Ilham Alijev i Serž Sargsjan. Za sutra je predviđeno viđenje i sa ruskim šefom države Dmitrijem Medvedevom. Tim povodom agencija RIA Novosti prenela je stav Sergeja Prihotka, pomoćnika predsednika Rusije, da je u toku „težak proces izrade rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe države“.

„Najvažnije je sada podržati pozitivan proces i zbližavanje pozicija dveju strana“, naglasio je Prihotko napomenuvši da je principijelna pozicija Rusije da učesnicima sukoba ne bi trebalo nametati rešenja spolja, polazeći od toga da glavna odgovornost za konačni izbor treba da bude na samim učesnicama sukoba.

Kako prenosi ugledni azerbejdžanski dnevni list „Eho“, jasno je da su se posle susreta Medvedeva i Obame u Moskvi i samita G-8 u Italiji velike države dogovorile i već počele osetnije da pritiskaju Jermeniju ne bi li olabavila svoj stav prema karabaškom problemu. „Eho“ prenosi i izjavu Zbignjeva Bžežinskog, savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera i jednog od najvećih poznavalaca ovog regiona: „Susret Medvedeva i Obame u Moskvi i sama činjenica da su raspravljali o sukobu u Nagorno Karabahu ne samo da je istakao međunarodni značaj ovog pitanja, nego je i podstakao veru sukobljenih strana u mogućnost njegovog zajednički prihvatljivog rešenja“, citira „Eho“.

Problem Nagorno Karabaha na poseban način se dotiče i prilika u Srbiji. Naime, Azerbejdžan je Međunarodnom sudu pravde u Hagu podneo pismeni podnesak u vezi sa razmatranjem nelegalnog priznanja nezavisnosti Kosova od strane jednog broja država. Rukovodstvo bivše sovjetske republike odlučno je u nepriznavanju silom stečene nezavisnosti, o čemu je bilo reči i tokom nedavnog boravka šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića u Bakuu.

S. Samardžija