Rekordan izvoz, a strah od gladi

Iako se već tri godine uzastopno smanjuje poljoprivredna proizvodnja, Srbija će ove godine izvesti takvu robu u vrednosti rekordnih 1,7 milijardi dolara. Kontradiktorno ali istinito. Odličan izvozni učinak ovdašnjeg agrara dodatno je "pojačan" i suficitom kojim ne mogu da se pohvale druge proizvodnje, a koji se meri na gotovo 600 miliona dolara. Zato su pomalo čudne konstatacije nekih zvaničnika, poput onih izrečenih u Privrednoj komori Srbije pre nekoliko dana, da Srbija zbog manje poljoprivredne proizvodnje može postati uvoznik hrane. Srbija nije Etiopija i u svetlu svih iznetih podataka može doći u situaciju da bude samo manji izvoznik hrane.

Setvom pšenice nova proizvodna godina tek je počela, pa je rano za ocene da li ćemo imati nekih impozantnijih robnih fondova za izvoz. Prema rezultatima ovojesenje setve hlebnog žita, jedino je sigurno da se, verovatno, nećemo podičiti izvoznom zaradom kao ove godine koja je bila izvanredna, jer je samo izvozom pšenice i kukuruza inkasirano 300 miliona dolara. Zbog toga su u ukupnoj vrednosti agrarnog izvoza žitarice posle poduže pauze zauzele drugo mesto, iza voća i povrća koje je na prvom mestu sa zaradom od oko 350 miliona dolara, a ispred šećera koji sada zauzima treću poziciju.

Za jedanaest meseci ove godine izvezeno je 404.855 tona pšenice i gotovo 140.000 tona brašna, naravno najviše do letnjih meseci kada je usledila zabrana izvoza, a sve to preračunato u pšenicu pokazuje da smo izvezli rekordnih 640.000 tona.

Posle letošnjeg ogromnog rasta cena pšenice i kukuruza činilo se da će s jeseni pšenica imati pravi bum na njivama, odnosno da će je ratari, podstaknuti dobrom zaradom, zasejati kao nikad ranije. Ekonomsku računicu, nažalost, nisu pratili vremenski uslovi. Jesen je bila izrazito kišna i nedostajalo je uglavnom nekoliko dana bez padavina da se hlebno žito zaseje. Bilo kako bilo, tek ratari su uspeli da zaseju samo 450.000-470.000 hektara što je za oko 70.000 tona manje nego lane. To je najmanja površina pod pšenicom u poslednjih 90 godina, od kada se vrše merenja. Zato svi podaci pokazuju da neće biti uvoza hrane, a socrealistička priča da ćemo ostati gladni svake sledeće godine, opet se ponavlja.

Sekretar odbora za agrar PKS Milan Prostran zato kaže da je rano za ocene da ćemo dogodine morati da uvozimo hlebno žito. "Ukoliko posejano dobro prihranimo, možemo da očekujemo prinos od 3,5 tona po hektaru i ukupan rod od 1,4-1,6 miliona tona što je na nivou domaćih potreba. Biće i prelaznih zaliha iz ove godine od oko 200.000 tona, tako da nam bilans, verovatno, neće biti tesan. Drugo je pitanje šta ćemo dogodine izvoziti. Žitarice će, uslovno rečeno, biti skupe i naredne godine i zato je šteta što pšenice neće biti za izvoz."

Prostran kaže da je zagovornik veće setve pšenice jer je to berzanska roba po kojoj bismo mogli biti prepoznatljivi. Međutim, ni država, a ni udruženja poput komorskog, nisu ništa učinili da se podstakne setva na većim površinama. Evropska unija je, na primer, još na kraju leta obznanila da želi veće površine pod pšenicom što je i pomogla konkretnim merama. Kod nas nije bilo ni regresa za seme, ni drugih podsticaja, a naš sagovornik kaže da bi propušteno moglo bar delom da se nadoknadi regresiranjem azotnih đubriva koja su s proleća neophodna za prihranu.

Svetsko tržište hrane je poslednjih godina s upotrebom uljarica u proizvodnji biodizela i žitarica za proizvodnju bioetanola dobilo novu dimenziju. Hrana je poskupela i sasvim je izvesno da povratka na staro više nema. Naš sagovornik kaže da još ne znamo domet svih tih promena, ali to ne znači da možemo da se ponašamo kao da se ništa ne događa.

Uprkos svetskom poskupljenju hrane nikakve promene u setvenoj strukturi i poljoprivrednoj proizvodnji nisu na vidiku. Slabija setva hlebnog žita verovatno će se nadoknaditi jarim žitom s proleća, bolje otkupne cene uljarica mogu da povećaju zasejane površine za neku desetinu hiljada hektara, a suvereni gospodar njiva i dalje će biti kukuruz koji s prosečnom setvom na 1,3 miliona hektara zbog dobre cene može da "skoči" na 1,4 miliona hektara. Standardnih 300.000 hektara biće pod povrćem, a stotinak hiljada hektara je rezervisano za krompir.

- Većih promena neće biti iz prostog razloga što nema nikoga s kapitalom da to usmeri, a sama poljoprivreda nema novca da ih iznese. U Zrenjaninu je, na primer, bila najavljena jedna velika strana investicija u proizvodnju bioetanola. Za tu namenu bilo bi potrebno da se proizvede dodatnih milion tona pšenice, kukuruza, ječma, a to nije neizvodljivo. Sve je stopirano na neodređeno vreme, između ostalog i zbog njihovih visokih cena, kaže Prostran.