„Futurvil" na jezeru Seliger

Od našeg dopisnika
Moskva,  jula – Na jezero Seliger, jedno je od najlepših među brojnima na putu od Moskve do Peterburga, stigli smo „u ranu zoru” i, uprkos hladnom vremenu, zatekli hiljade mladih ljudi na ogromnoj poljani, ispred bine ukrašene slikama predsednika i premijera Rusije dok su radili jutarnju gimnastiku. Svi su se kao jedan kretali u ritmu muzike, sve dok nisu, na komandu, počeli da trče. Sa scene su ih prozivali po gradovima: Brajnsk? – Uraaa, glasio bi odgovor i zalepršale bi se zastave grada, potom Kursk, pa Grozni, Peterburg... I tako redom sve do „najlepšeg grada na svetu, naše prestonice, Moskve”, na šta je nastalo opšte oduševljenje. Društvo je bilo prilično šaroliko – neki su vežbali u trenerkama, neke devojke u kupaćim kostimima, a neke, očigledno sa Kavkaza, i u pantalonama, sa suknjom preko njih i s maramom na glavi.

Letnji kamp na Seligeru prethodne četiri godine organizovao je omladinski pokret „Naši” pod rukovodstvom tadašnjeg lidera Vasilija Jakimenka. Jakimenko je danas ministar za omladinu, a ovogodišnji forum se organizuje u okviru godine mladih, uz podršku Federalne agencije za omladinu koja pruža mladima šansu da na jednom mestu realizuju svoje talente, ali i da ih komercijalizuje. Čitav program se smatra državnim, pa nema nigde partijskih obeležja, ni zastava omladinskih pokreta. Predsednik i premijer se ne računaju – oni su vanpartijski.

Prisustvuje mu omladina iz 84 regiona Rusije. S obzirom na to da je tema foruma „inovacije”, učesnici su birani na konkursima u kojima je učestvovalo 15 miliona mladih. Jedan od ovogodišnjih projekata nosi naziv „Zvorikinski”, po ruskom naučniku Zvorikinu koji je izmislio kineskop, elektronsku televizijsku cev, osnovni instrument svakog savremenog televizora. Mladi pronalazači su napravili „Grad mogućnosti” do koga vodi staza ukrašena brojnim reklamama, i u kome svakodnevno predstavljaju svoje izume jedni drugima, ali i brojnim investitorima koji su došli da tu pronađu ideje za biznis i podrže mlade. „Oneksim” grupa Mihaila Prohorova poslala je tamo svog direktora za investicije koji je dok smo mi bili tamo potpisao nekoliko ugovora sa mladim pronalazačima. Do kraja smene potpisano je oko 100 ugovora. Čega sve tu nema – tu je i kompjuterski disk-mikroskop, i vetrenjača koja proizvodi struju pri snazi vetra od 15 km u minutu, i mikrorobot za ispitivanje površine metala... Najmlađi inovator ima samo 12 godina i njegov disk-mikroskop će sigurno ugledati svetlo dana, obećao je predsednik Medvedev koji je sa mladima komunicirao preko video-mosta. U prvoj smeni, koja je upravo završena, radilo je oko sedam hiljada ljudi, a do kraja leta kroz Seliger će proći ukupno 50.000.

Nije ništa manje ambiciozan ni drugi ovogodišnji program „Rusija za sve”. Ostrvo druženja i uzajamnog razumevanja objedinjuje sve učesnike programa, a ideja da Rusija bude otvorena, druželjubiva zemlja koja privlači talente iz celog sveta ovde se lako ostvaruje. Jurte i vigvami pokriveni životinjskim kožama deluju vrlo egzotično na zelenoj obali jezera. Tu je i oprema ruskih bogatira – šlemovi, štitovi, oružje... Malo dalje ogrejali smo se na vatri koju su čečenski mladići zapalili bez šibice i upaljača, onako kako se to radilo vekovima. U pravom trenutku jer su nas čitav dan pratili kiša i vetar.

Kraj posete je rezervisan za „Futurvil” – grad budućnosti gde se omladina uči „pravom” životu. Igor Brailovski, rukovodilac projekta, objašnjava im da se inovator ne postaje kad se izmisli nešto novo i korisno, već tek onda kad to počne da se koristi. Omladina se tu uči i da upravlja svojom sudbinom, ali i državom, zatekli smo ih u pokušaju da smene „gradonačelnika” koji je dan ranije uhvaćen u korupciji. Prethodne noći, kaže nam Brailov, diskusija je trajala gotovo do zore. „Opozicija” je za danas spremila nove argumente i gradonačelnik će teško uspeti da se opravda.

 „Veoma mi se dopada ideja da od Rusije stvorimo lidera 21. veka”, kaže nam Andrej iz Krasnojarska, objašnjavajući da je nauka i znanje ono što će Rusiju odvesti u budućnost.

Tema diskusije za sledeću nedelju će biti „Baš me briga za ljubav”, a tu će se, smatra rukovodilac projekta, rasplamsati mnogo više strasti nego oko korumpiranog „gradonačelnika”.

Čitav grad od šatora na Seligeru podseća na ogromni mravinjak, svi se neprekidno nekuda kreću, svako zna svoju funkciju i odgovora za nešto. Mladi ovde slušaju modernu muziku, ne čitaju nikakvu ni partijsku ni političku literaturu, već savremenu, često zapadnu. Posećuju ih i drže im predavanja stručnjaci iz raznih oblasti, biznismeni, ministri...

Ogromni kamp je veoma čist, iako smo ga ceo obišli, nigde nismo mogli videti ni prazne flaše, ni bilo kakve otpatke, čak ni opušak na zemlji (tu i tamo stoje parole – ko sakupi 50 opušaka – dobiće tortu)...     
Na svakih deset šatora dolazi po jedna logorska vatra i sto za ručavanje. Ima mnogo sanitarnih čvorova sa umivaonicima i biotoaletima, koji su čisti. Šatori nose imena poznatih naučnika i književnika.

Velika novinarska grupa koja je prošle subote posetila kamp uživala je u tradicionalnoj ruskoj hrani – za doručak kaša od heljde, a za ručak boršč.