Ništa bez radikalnih rezova

Jedan od najistaknutijih hrvatskih muzičara Matija Dedić nedavno je objavio novi, dvostruki, album „From The Beginning”. Desetu ploču, koja je objavljena i na našem tržištu zahvaljujući „Dalas rekordsu”, vrsni muzičar i kompozitor snimio je sa čuvenim džez instrumentalistima Larijem Grenadirom i Džefom Balardom. Na albumu se, osim autorskih pesmama, nalaze i kompozicije poznatih autora poput Telonijusa Monka, Djuka Elingtona…

Matija Dedić u intervjuu za „Politiku” objašnjava da je do saradnje sa slavnim muzičarima došlo sasvim slučajno.

– Zamislio sam da taj album bude potpuno autorski, ali imao sam na raspolaganju studio hrvatske televizije „Bajsić” (najbolji u bivšoj Jugoslaviji), a grad Zagreb i gospodin Dražen Kokanović su finansijski pomogli da se plate takvi vrhunski muzičari kakvi su Grenadir i Balard. Dobio sam studio na dva dana. Već prvi dan su snimljene sve moje autorske kompozicije i na njihovu ideju smo snimili džez standarde i tako je nastao ovaj dvostruki album.

Ovaj album smatra najboljim albumom u karijeri, iz više razloga. Kako kaže, ne treba puno predstavljati Larija Grenadira i Džefa Balarda, koji sviraju sa Bredom Meldauom i Čikom Korijom, a i on sam je, kako nam priznaje, u životnoj formi.

– Sve se lepo poklopilo. Najbolji studio, finansijska i svaka druga pomoć, moja forma koja je došla sa godinama ali i radikalnim promenama u životu. Radim kao pas, stalno vežbam, i evo u 36. godini sve je nekako leglo na svoje. Osim toga, ovo je moj deseti disk, tako da tu ima i neke simbolike. Zaista je ovo apsolutno nešto najbolje što sam do sada uradio.

Posle koncerata širom sveta, nastupao je nedavno u Linkoln centru u Njujorku. Bilo je to, kako kaže, sjajno iskustvo.

– Serija koncerata kojim se promoviše hrvatska kultura u Americi, u dve dvorane Linkoln centra počela je sa džez muzičarima. Išli smo Boško Petrović, koji je naravno naš „otac”, i Elvis Stanić i ja koji smo u zemlji najeksponiraniji džez muzičari. Tamo smo još imali priliku da, uz šest dana rada i provoda u Njujorku, sviramo i sa Basterom Vilijamsom i Lenijem Vajtom. Šta više od toga? Većinu publike činili su Amerikanci, tako da se i to lepo poklopilo. Eto, za šest meseci sam objavio ovaj album i prvi put nastupao u Njujorku, i to odmah u Linkoln centru. Bog me nagradio na poslovnom i na emotivnom planu, jer sam napravio radikalan potez u životu – prestao sam da konzumiram alkohol. Trenutno sam potpuno zadovoljan čovek.

U hrvatskoj štampi se više pisalo o njegovom privatnom životu, nego o muzičkoj karijeri, što smatra neizbežnim. Zato je, kako priznaje, sa 18 godina otišao u drugu zemlju i počeo da se bavi džezom.

– Medijska pažnja usmerena na mene, moje roditelje, suprugu, pa čak i moju ćerku koja ima tek sedam godina normalna je. Vrlo sam slobodan čovek, tako sam i vaspitavan, mogu da pišu šta god hoće, pa i da izmišljaju jer sam lišen kompleksa. Znam da dugo nisam bio primer pravog načina života, ali mislim da sada, bez lažne skromnosti, mogu da budem primer. Lu sada ima oca kakvog i treba da ima, i Marina ima supruga kakvog je upoznala pre devet godina. Lečenje je iluzorno kod osoba koje nemaju motiv. A moj veliki motiv su supruga i ćerka Lu. One su razlog moje pobede.

Završio je Džez akademiju u Gracu i za period proveden tamo vezuju ga divna sećanja, pogotovo na druženje sa kolegama iz Beograda Markom Đorđevićem, Predragom Revišinom, Jelenom Jovović, Fredijem Stanisavljevićem…

– Do Graca sam bio dete koje je dobijalo sve moguće nagrade na takmičenjima klasične muzike, a tamo sa bio kao pušten sa lanca. Ali, ne žalim, jer sam probao život, osamostalio se, upoznao divne kolege. Meni će uvek biti teško, jer će me stalno upoređivati sa roditeljima. A nemoguće je dostići rejting i status Arsena i Gabi. Ali, bitna stvar desila se 2002. godine kada sam svim zlim jezicima začepio usta. U okviru džez festivala u Montreu učestvovao sam na takmičenju pijanista, gde me je od 400 Kvinsi Džons uvrstio među 11 najboljih na svetu. Od tada više niko ne može ništa da mi kaže.

Iako je tokom protekle decenije sarađivao sa brojnim muzičarima iz Hrvatske i sveta, rad sa roditeljima izdvaja.

– Arsena zanima samo krajnji produkt, a ne da li to svira njegov sin ili neko peti. Arsen je i postigao sve to u karijeri, jer su njegovi parametri izrazito visoki. Kada pratim svoju majku, ljudi se čude što ponekad izgubim živce. Stalno nagovaram Gabi da više peva, ali njoj je najbitnije da bude baka i da brine o svima nama. Od Arsena sam, nažalost, nasledio kratak fitilj i nervira me što moja majka ne želi da bude prisutnija na sceni. Imala je sad ponovo ponudu za Ameriku i odbila je, iako nikad nije otišla u Ameriku ili Australiju. A teško je danas naći u Evropi žive muzičare koju su nastupali sa Luisom Armstrongom, a Gabi je to radila kada je imala samo 17 godina – kaže Matija Dedić i na kraju razgovora ekskluzivno za naš list otkriva da će 29. oktobra sa majkom nastupiti u okviru Beogradskog džez festivala u Domu sindikata.

Jelena Koprivica