Internet živih slika

Slepi rukavci u tehnologiji, zapravo, ne postoje. Takvim se činio Photosynth, softver koji je dodavao panoramsku trodimenzionalnost fotografijama. Srodna „Majkrosoftova” inovacija, prikazana na februarskom TechFest-u, još bez dobrog naziva (možda, Videosynth), ispoljava se u saradnji više mobilnih telefona u snimanju jednog događaja u realnom vremenu ili skoro realnom vremenu ili spajanju više mobilnih videostream-ova u jedan stream visoke definicije.

Razvijena u „Majkrosoftovom” istraživačkom centru u Kairu, ova tehnologija se uklapa u dve glavne tendencije mobilnog Interneta, live streaming/real time i microbloging ili, jednostavnije, u sažimanju svekolike komunikacije na „uživost” mobilnog telefona.

Praćenjem videostream-a pretopljenog iz različitih uglova, s različitih stajališta, u trenutku događanja, korisnici ove tehnologije bi posedovali neku vrstu sveprisutnog oka, tačku Alef iz istoimene Borhesove priče, dodirujući varljivi osećaj sveprisutnosti i svemoći. Bez prorokovanja, možemo zamisliti korišćenje ove tehnologije kod praćenja sportskih događala, koncerata, festivala, ali i uličnog nasilja, demonstracija, masovnih nesreća.

Uzgred, spajanje više video snimaka u jedan u realnom vremenu ne zahteva više od 200 kilobita u sekundi. Dakle, bežični prenos neće predstavljati veliku prepreku mobilnim voajerima, u koje komotno možete smestiti većinu vlasnika mobilnih telefona.

A da mnogi video smatraju „svetim gralom” budućnosti Interneta, svedoče i junske vesti iz „Vikipedije”. „Imperija slobodnog pristupa”(ili niz organizacija i pojedinaca iz Fondacije „Vikipedija”) objavila je da pokreće onlajn video-enciklopedijsku dopunu, gde će biti moguće da se odrednicama dodaju video i zvučni zapisi, na podjednako jednostavan način kao tekstovima. Prvobitno u formi video-klipa umetnutog u tekst, u kasnijoj fazi „Vikipedija” planira načine za pretragu video i tonskih zapisa.

Za početak, video arhive će sadržati snimke bez kopirajta, iz izvora kao što su Internet Archive, Wikimedia Commons i Metavid.Projekat uključuje i izradu veb alata za prenos i uređivanje video zapisa, i ne treba sumnjati da će korisnici moći da lako postavljaju medijske sadržaje na stranice „Vikipedije”, na najpristupačniji način. Ključno je „Vikipedijino” insistiranje da se video zapisi na stranicama zasnivaju na open-sourceformatima, a samim tim će postavljeni materijali biti u javnom vlasništvu. Mnogo više vidljivosti će vlasnike snimaka ili zvučnih zapisa staviti u priliku da biraju između slobodnog pristupa i medijske smrti. Bar tako misle vikipedisti.

Ne treba sumnjati, postaviće se isto presudno pitanje kao i kod tekstualne „Vikipedije”, pitanje urođenog čovekovog voajerizma kao i u slučaju tekstualnog skribomanstva. Na koji način ćemo priznavati relevantnost video ili tonskog zapisa, sa njihovom još neodređenijom i uslovljenijom formom i sadržinom, nego što je reč o već problematičnoj tekstualnoj formi „Vikipedije”?

Ako je slika taj „sveti gral” medijskog vremena, podsećamo da on nikada nije pronađen. Osim ako ne verujete Denu Braunu.