Pola milijarde dolara ušteda u budžetu
Pokušavajući da se proces trošenja javnih sredstava usaglasi sa evropskim standardima i praksom Vlada Srbije je prošle godine u pet pilot ministarstva uvela model programskog budžeta. Ministarstva sa programskim budžetom su: Ministarstvo trgovine i usluga, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo vera.
Početkom 2009. godine, organizacija ,,Prokoncept” je u 11 gradova Srbije nadgledala izabrane programe Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete anketirajući ukupno 1.100 građana i zaposlenih u zdravstvu i obrazovanju. Na osnovu istraživanja sačinjena je analiza uspešnosti programa ova dva ministarstva. Analiza se dalje širi na celokupan proces formulisanja i primenu budžetskih politika u Srbiji, pokušavajući da pruži širi uvid u transformaciju predizbornih obećanja u odgovarajuće budžetske politike.
Analizirajući programe Ministarstva zdravlja vidljivo je ulaganje u objekte (manje u opremu)i lekove, a smanjena je prodaja falsifikovanih lekova. Sa druge strane, gotovo ništa nije urađeno na podsticanju rađanja, na prevenciji samoubistava i nasilja mladih, zdravoj ishrani i prevenciji gojaznosti dece i omladine.
Programi Ministarstva obrazovanja su, po oceni ispitanika, još manje uspešni. U radu sa đacima ne primenjuju se nove obrazovne metode, veoma je slaba podrška talentovanim i nadarenim učenicima, dok je siromašnijim društvenim slojevima srednjoškolsko obrazovanje gotovo nedostupno, naročito ako je van njihove lokalne zajednice.
Zanimljivo je da su u najvećem broju slučajeva ocene anketiranih građana i zaposlenih približno iste, što govori da na isti način prihvataju programe iako su jedni davaoci a drugi korisnici usluga.
Imajući u vidu da je odabir budžetskih programa isključiv domen resornih ministarstava, slaba ostvarenost programa, kao i njihov očigledno nizak rejting u očima pružalaca i davalaca usluga otvara dva veoma važna pitanja: Prvo, na koji način se biraju programski ciljevi i projekti kojima oni treba da se ostvare? Drugo, koji su kapaciteti ministarstava da politiku vlade transformišu u efikasne državne projekte, ali i da samostalno prepoznaju važne društvene probleme i na njih na odgovarajući način reaguju?
Na osnovu obavljenog istraživanja teško je tvrditi da u srpskom budžetu postoji izgrađen koncept budžetskih politika. Neizgrađen koncept budžetskih politika neizostavno vodi ka neracionalnom trošenju javnih sredstava na nepotrebne projekte i neefikasne javne službe, što značajno ograničava napore učinjene u pravcu smanjenja siromaštva i poboljšanja kvaliteta života u našoj zemlji. Državnoj administraciji nedostaje kreativnost i inovativnost, jer novac pristiže bez obzira na rezultate. Rad na jačanju njihove kompetentnosti mora postati jedan od prioriteta strategije za smanjenje javne potrošnje.
Na bazi planiranog deficita za 2009. godinu, samim prelaskom sa linijskog na programski model, zbog boljeg planiranja, prikupljanja i trošenja budžetskih sredstava uštedelo bi se oko 540 miliona dolara svake godine. Istovremeno, Srbija je ove godine uzela kredit od 388 miliona dolara za izgradnju Koridora 10. To je neracionalna i neodgovorna potrošnja novca poreskih obveznika.
Potpunim prelaskom na programski model finansiranja srpski budžet će učiniti jednostavan, ali veoma značajan korak u neophodnoj reformi javne potrošnje. To trenutno jeste zahtev Međunarodnog monetarnog fonda, ali je i neophodan uslov članstva u Evropskoj uniji.
direktor organizacije ,,Prokoncept”