Marš u mestu

Odavno se nije dogodilo da jedan gotovo rutinski statistički podatak obraduje toliko različitog sveta. Gotovo sve slojeve društva. U junu, kako su statističari izračunali, prema evropskoj metodologiji, inflacija u Srbiji zabeležila je nultu stopu. Cene su, u globalu, mirovale. Bilo je, istina, nekog komešanja (komunikacije, transport i obrazovanje), ali su njihov „nestašluk” ispeglala pojevtinjenja hrane i bezalkoholnih pića.

Tim se Srbija, bar prošlog meseca, približila razvijenoj Evropi, gde je inflacija, uglavnom zbog recesionog pada potrošnje, uz konstantno veliku ponudu dobara i usluga, već mesecima oko ili tek iznad nule. Ušli smo, bar za tih tridesetak dana, u svet civilizovanih zemalja u kojima se inflacija drži pod kontrolom ekonomskim merama i nije plod nekakve više, đavolske, sile.

Šta se dogodilo da i nas zadesi takva iznenadna evropska inflatorna sreća?

Razlog je sasvim jednostavan – država je zastala sa poskupljenjima robe i usluga iz svoje nadležnosti. Marširala je u mestu. Minulog meseca nije podizala akcize i cene goriva, struje, lekova, telefonskih i drugih impulsa, stanarina… Svoj ovogodišnji dogovoreni bonus od 15 odsto u vođenju ekonomske, a naročito antiinflacione politike, ispucala je već za šest meseci. Ostao joj je luft od svega jednog jedinog procentnog poena.

Dokle će ga sačuvati ostaje da se vidi, ali realna strepnja, već na jesen, postoji. Ponajmanje zbog otvorene provalije u budžetu. Poslednji meseci u godini uvek su dobar kvasac za cene. Uz to, u jednom delu vlade preovladava uverenje da nam je recesija veći problem od inflacije i da koji procenat rasta cena više, do 12 odsto ove godine, nije smak sveta.

Možda je to tako, ali s tim stavom odmah se otvara čitav niz drugih ekonomskih problema. S inflacijom od 12 odsto, trenutna je 8,3 procenta, Srbija i njena zamrla privreda ne mogu očekivati jevtinije kredite. To što je NBS pre neki dan snizila osnovnu kamatnu stopu na 12 odsto ne znači da će tu i ostati ili skliznuti za koji poen dole. Nju „hrani” inflacija o kojoj država, sa svojom neumerenom javnom potrošnjom i fiskalnim zahvatanjima, ne vodi mnogo računa.

Jedna nedavna analiza je pokazala da bi inflacija u Srbiji, kada bi se sasvim isključio „doprinos” države, bila svega 2,8 odsto. To kod nas u sadašnjim okolnostima, gde država i dalje drži pod svojom šapom javna preduzeća i neke proizvode i usluge, nije moguće.

O tim i ostalim pitanjima, biće verovatno razgovora i u predstojećim, avgustovskim, konsultacijama sa misijom MMF, ali suština stvari nije i ne može da bude samo u tome da li ćemo ući u iznuđenu privatizaciju nekog velikog javnog preduzeća ne bi li namirili deficit u budžetu, već kako te i ostale kompanije dovesti u tržišnu poziciju – da o njihovim cenama i rezultatima poslovanja odlučuju ponuda i tražnja, a ne država oličena u ministrima ili menadžerima partija na vlasti.