Real ili Barselona

Da li je dovoljno odrešiti kesu i dovesti najatraktivnija imena sa svetske fudbalske scene da bi se stvorio tim snova koji će žariti i paliti kroz domaće prvenstvo i Ligu šampiona?

Odgovor na ovopitanje stići će veoma brzo, kada za koju nedelju počnu fudbalski šampionati u evropskim zemljama. U ovom trenutku sa najvećim interesovanjem očekuje se start španskog prvenstva, ali ništa manje i engleskog, italijanskog, nemačkog. Špansko je u centru pažnje, jer jedan od najslavnijih evropskih klubova, kraljevski Real posle debakla u prošlom, novo dočekuje sa najvećim ambicijama i najvećim fudbalskim zvezdama. Ogroman novac potrošili su Madriđani da bi napravili tim snova. Da li će dovođenje Kake,Kristijana Ronalda, Benzeme, sve samih vrsnih napadača biti dovoljno da se napravi tim koji će se nositi sa konkurencijom na domaćoj i inostranoj sceni? Odgovor na ovo pitanje koje „muči”fudbalske fanove, ali istručnjake uskoro ćemo dobiti. Ali ostaje dilema koja nije od juče – da li je dovoljno skupiti velika imena da bi to rezultiralo i velikim dostignućima.

Ništa bez jake odbrane

Istorija nije na Realovoj strani. Mnogo puta bili smosvedoci pravljenja tima snova, čiji su rezultati bili razočaravajući. Pa i poslednji neuspešni sastav bio je najavljivan kao najreprezentativniji, da bi cela garnitura prevashodno Holanđana, danas bila rasprodata.

Ono što je Madriđanima nedostajalo u prethodnoj sezoni, nedostaje im i danas i pravo je čudo da toga u Realu nisu svesni. Dobar tim se ne stvara preko noći, pa makar u njemu igralo 10 Ronalda. Najbolje ekipe se bruše vremenom kao dijamanti, strpljivo od pažljivo probranog materijala, poput bolida Formule 1, za koji nije dovoljno imati najjači motor pa će titula doći sama posebi. Fudbalska igra se promenila tokom poslednje decenije i praktično nema autsajdera kome je lako napuniti mrežu. Svi znaju da igraju, svi trče, a posebno se biraju igrači za određene uloge. Da li su u Realu prevideli tu činjenicu kada su se opredelili za najatraktivnije napadače? Jer, i prošle godine Raul, Roben, Iguain i drugovi imali su tim snova, gajili ogromne ambicije, ali su rezultati bili porazni. Ono što Real nije imao, a nema ni danas, je jak odbrambeni bedem pred svojim golom i uigran srednji red. Kanavaro nije više ni nalik onom igraču sa Svetskog prvenstva u Nemačkoj i tu je bio njihov veliki problem, koji ni sada nije rešen. Imati čvrst bedem ispred svog gola danas je neophodan preduslov za bilo kakve ozbiljnije rezultate. Mnogo je dokaza za ovu tvrdnju. Jedan Mančester junajted je dobar primer. Sa dvojicom centralnih bekova (Vidić i Ferdinand) i čvrstim srednjim redom „crveni đavoli” su stigli do finala Lige šampiona i osvojili domaće titule. I sada već trostruki šampiona Italije Inter primer je da bez sigurne zadnje linije nema uspeha. Morinjo je inače poznat po stavu da dobri rezultati dolaze kao plod jake, čvrste i dobro organizovane odbrane koja deluje na celom terenu.

Na drugoj strani Liverpul, evropski šampion iz 2005. godine, postao je to između ostalog i zbog čvrste odbrane u kojoj su dominirali Hipija i Karager, zajedno sa Džerardom, Čavijem Alonsom, Šmicerom…Danas je taj par bekova prošlost. I jedan Bajern, ma koliko ambiciozno startovao sa Riberijem i Tonijem, olako je primao golove i na domaćem terenu, jer Lusio i Demikelis nisu format za evropski vrh. Primera ima još. Čelzi je bio najjači sa Terijem i Karvaljom pred svojim golom. Portugalac je pao u formi, ispao iz igre, i tek ga je krajem prošle sezone dostojno zamenio Brazilac Aleks.

(/slika2)

Cena popularnosti…

Na drugoj strani Barselona je primer tima sastavljenog od probranih pojedinaca. Ispred ne baš uvek sigurnog golmana Valdeza tu su bili Pujol, pa otkrovenje novi španski reprezentativac Pike, zatim Abidal, Dani Alves, Jaja Ture, zajedno sa ekipom „za mali fudbal”, majstorima svog zanata, Mesijem, Čavijem, Inijestom, Etoom, koji su svojom sposobnošću da drže loptu koliko im se prohte, na najbolji način činili bedem za protivničke napadače. Taj tim je ostao neokrnjen, sa najuspešnijom godinom u istoriji kluba iza sebe. Da li će to biti dovoljno da i predstojeće sezone budu strah i trepet za sve rivale videćemo, ali u ovom trenutku nema razloga da u to ne verujemo. Više od sto golova postignutih u prošlom šampionatu valjda su dovoljan razlog za to.

Jer, radi se o vrhunskim igračima, profesionalcima, koji još nisu prešli onu tanku crvenu liniju iza koje počinje sunovrat a čemu nisu odoleli ni jedan Brazilac Ronaldo, niti njegov reprezentativni drug nekada fenomenalni Ronaldinjo, ni Dejvid Bekam, pa Adrijano, a sva je prilika da tim stopama ide i najplaćeniji fudbaler u istoriji arogantni i nadobudni Portugalac Ronaldo. Breme popularnosti slomilo je mnoge velikane fudbalske igre koji nisu mogli da odole „svetlostima pozornice”, medijskoj popularnosti, koja po pravilu fudbalsku igru baca u senku i podiže ljudsku sujetu do krajnjih granica. Da li će od Ronalda Real imati najveći profit prodajući klupske dresove sa njegovim brojem u više stotina hiljada primeraka, ili od njegove igre i golova znaće se veoma brzo.