Panonski raj – Babin salaš

Pružila se nepgledna vojvođanska ravnica, kao veliki tepih od prirode dat. Nižu se gradovi i ušorena sela koja imamju svoju fizionomiju. Svako raničarsko mesto je lepo na svoj način. Jedno je njih je i Žabalj. Davno nastao salaš nadomak ovog mesta u Bačkoj, prepušten vremenu, ponovo je aktuelan, sada kao turistička destinacija za sve one koji požele da pobegnu iz vreve svkodnevice. To je „Babin salaš”, oaza među bagremovim stablima, sadnicma voća, zelenila travnjaka oko njega i cveća.

Vredne ruke i želja da se vrati stari sjaja letnjikovcu iz minulih vremena, Snežane Rajić i Dragoslava Ančina iz Novog Sada, urodili su plodom: „Babin salaš”, koji se nalazi na sedmom kilometru puta od Žablja ka Zrenjaninu danas je panonski raj.Tu se može da provede odmor uz cvrkut ptica, dobar zalogaj koji je krakterističan za ovdašnju kuhinju i osećaj da si zaustavio časovnik, što i te kako ima svoje čari.

„Babin salaš” je zvanično otvoren kao oličenje ponude seoskog turizma ovoga kraja prošle godine, a njegov restauracija i ulepšvanje započelo je 2006. godine kada su se Snežana i Dragoslav odvažili da ulože novac u njegovo obnavljanje.

– Pre ove odluke nismo se bavili turizmom. Svako od nas je radio u svoj struci. Dragosav je voćar, ja sociolog i radila sam u Radio televiziji Novi Sad. Kako se bližila penzija rešili smo da se bavimo nečim što ima veze sa našim profesijama, a može da nam bude i zadovoljstvo. Tako je nastao „Babin salaš”. Nismo se pokajali, ma koliko da je teško počinjati iz početka – kaže Snežana Rajić.

Etno turizam, kako Snežana kaže, u Vojvodini je još u povojima, ali ima perspektivu, jer je to nešto što zaista može da zaživi i oživi mnoge salaše i napuštena imanja, koja kada se obnave bivaju privlćna za odmor.

– Imali smo goste iz Zrenjanina, Novog Sada, Beograda, Užica, Šapca, ali i iz Zagreba. Najviše im se svidelo što je sačuvana autentičnost salaša i njegovog okruženja, jer je u blizini Tisa na kojoj može da se uživa u kupanju i pecanju. Imamo i bicikle za one koji žele da se provozaju ranicom i obiđu poznate žabaljske golf terene, spomenik nastradalim Srbima u velikoj raciji u Drugom svetskom ratu, da ali i da se upoznaju sa znamenitostima Žablja, Čuruga, Đurđeva, koji su nam najbliži.

Može uveče da se skokne i do Čarde na Tisi i da se uživa u muzici tamburaša, dok mesečina objasjava reku, obalu i salaš na kome se uranja u dubok i krepak san.

Svaka soba na salašu je u duhu prohujalih vremena, sa detaljima koji čine vojvođanski kolorit. Sve je autentično: od detalja u odajama do ručno rađene posteljine sa čipkom i vezom, baš kao nekad. Zimi su dunje na ormanima, a kada kucne čas one se „sele” u domaće slatko... Pečer se i domaća rakija. Ima svega. I gostoprimstvo domaćina neće izostati. Šta još treba, osim dobre volje da se ode put „Babinog salaša”.

Na „Babin salaš” se oslanjaju matičnjaci raznog voća i zasadi jabuka, šljiva, krušaka, kajsija i dunja. Prava milina.