Horovi vrednog maestra

Gde glasovi lepo poju tu je Aleksandar S. Vujić, predsednik našeg Saveza horova otadžbine i dijaspore. Malo je samo to reći: on je i kompozitor, dirigent, pijanista, profesor na FMU, osnivač kamernog orkestra Simfonijeta i Madrigalskog hora FMU, nagrađivani i odlikovani umetnik. Posebno lepo sija zlatna medalja osvojena na Horskoj olimpijadi u Busanu (Koreja,2002), sa somborskim horom „Juventus kantat”. Njegove kompozicije štampali su izdavači u SAD, Italiji, Nemačkoj, Mađarskoj i, naravno, Srbiji.

U značajnoj Enciklopediji horske muzike 20. veka, američkog izdavača Amadeus Pres, stoji i Vaše ime. Pa, da malo prelistamo tu knjigu...

Objavljena je pre nekoliko godina, samo sam je ja tek nedavno „otkrio”. Ima oko četiri stotine stranica, a dve su pripale horskoj muzici Srbije. Deset naših kompozitora je u toj knjizi, od Mokranjca pa nadalje. I samo su dvojica živi. Onaj drugi je Dušan Radić. Amerika je ogromno tržište za horsku muziku, ali, nažalost, srpskih kompozitora na tom tržištu gotovo da i nema. Od mojih pet kompozicija izdatih u SAD dve su prodate u 5000 primeraka. To su „Otče naš” i „Ave Marija”. U Americi me izvodi oko dvesta horova i ne čudi me što sam se našao u tom izboru.

„Otče naš” često se čuje i na drugim svetskim podijumima, zar ne?

U Beču, na 25. horskom takmičenju „Franc Šubert”, moje „Otče naš” pevala je „Blagaja vest” iz Moskve; hor iz Južne Afrike „Pro kantu” pevao je u londonskoj katedrali Sent Pol, ali i na Horskoj olimpijadi u Gracu, gde su trijumfovali u kategoriji Muzika sakra. Bila je to i obavezna kompozicija na međunarodnim takmičenjima u Nemačkoj i Estoniji. Uskoro će je čuti i na dalekom ostrvu Njufaundlend (Kanada), u gradu Sent Džons gde se održava festival „500 horskih glasova”. Neću biti tamo, ali moja pesma hoće, na festivalskom master klasu koji vodi Fred Sojberg iz Švedske.

Skoro je premijerno izvedeno nekoliko Vaših kompozicija inspirisanih pesmama Eve Ras. Otkud ova saradnja sa poznatom glumicom?

Desilo se to na mojoj autorskoj večeri, na koncertu u Kragujevcu. Inače, pažnju na poeziju glumice skrenula mi je prijateljica iz Francuske Miomira Vitas. Četvoro talentovanih mladih solo pevača – Slavica Boljević (sopran), Jovana Jovićević (mecosopran), Marijana Veselinović (sopran) i Bojan Bulatović (tenor) – izveli su deset mojih pesama na tekst Eve Ras „Kad mi mama kupi pare”.

Horsko pevanje je Vaša „omiljena muzika”. Šta se sa njom danas dešava na svetskoj sceni...?

U velikoj je ekspanziji i sve je prisutniji trend da se na sceni i nešto događa. Horska olimpijada je spektakl koji treba doživeti. Teško je opisati sve te različite kostime – od onih od leopardove kože – sa kopljem, iz Južne Afrike, do takođe živopisnih iz Indonezije, Tajlanda, Kine, Mongolije, Japana... Tu su i sjajni horovi sa Tajvana, iz Koreje, Australije i, naravno, iz Evrope i Amerike. Sve je to jedna čudesna slika ljudi koji se i veoma lepo druže, zajedno pevaju.

…a kako je ovde?

Kada kažem kod nas ne mislim samo na Srbiju, već na celi region. Naravno, prvo pominjem Srbiju sa njenim previranjima na horskoj sceni; jedni se horovi gase – drugi se rađaju. Posebno crkveni. Nema ni reči o odumiranju horskog života, posredi je velika prekretnica. Savez srpskih horova član je Unije evropskih horova, a ja sam u predsedništvu Unije zadužen za region Balkana, pa sam sa njom povezao i horske saveze Hrvatske i Makedonije, a do kraja godine pridružiće se i Bugarska i Albanija. U horskom životu Srbija je postala lider u regionu, što bi rekli naši političari.

Nekad ste, ne samo sanjali, već i krenuli u akciju da i Beograd postane olimpijski grad, doduše kao domaćin horske olimpijade. Dobili smo, evo, Univerzijadu, ali i krizu, pa ima li danas ikakve nade i za snove naših horista?

„Interkultur” iz Nemačke, koji organizuje horske olimpijade, ima svoj olimpijski komitet, čiji sam član. I mogu da kažem: kada bi se Beograd, posle iskustva sa Univerzijadom, prihvatio tog slatkom zalogaja poruka svetu bila bi da Srbija peva, da je miroljubiva i naš imidž bi se bitno promenio. To je: oko 20 000 horskih pevača iz celog sveta deset dana među nama... A finansijski troškovi su deset puta manji nego utrošeni na Univerzijadu. Pa, sad, vidite!