Obami opada podrška

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. jula – Dok Barak Obama uverava da se zalaže za reforme u prilog većini sunarodnika, najnovije ovdašnje ankete pokazuju obrnut efekat: većina ispitanika se, prvi put otkako je pre pola godine došao na čelo SAD, ne slaže s nizom njegovih ključnih projekata. Takvi rezultati sugerišu da je prošao „medeni mesec” između građana i nove vlasti, pa da posle tog perioda uzajamnog „poistovećivanja” počinje delikatnija etapa provere novog kursa na delu, uz preračunavanja: šta, koliko i kome on donosi ili odnosi, i da li se njime ostvaruju data obećanja.

Osetno je opala podrška Obaminim transformatorskim ponudama u nekoliko „gorućih pitanja”, konstatovali su istraživači „Vašington posta” i televizije Ej-Bi-Si. Samo manji deo sada daje pozitivnu ocenu njegovim potezima za reformu zdravstvenog osiguranja (49 odsto) i kalkulacije s budžetskim deficitom (43).

Lideru koji važi za vrhunskog komunikatora, dodatno su neugodni podaci drugih ispitivača javnog mnjenja. Ekipa Galupa i „Ju-Es-Ej tudeja” je registrovala da većina (49:47 odsto) ne odobrava Obamin način usmeravanja ekonomije i da samo trećina ispitanika veruje da će njihovim porodicama na duži rok popraviti finansijsko stanje. Samo 44 odsto smatra sadašnji vladin kurs ispravnim, i samo 45 procenata veruje da će „stimulativni plan”, za koji je izdvojeno 787 milijardi dolara, pozitivno uticati na privredu, nalaz je istraživača lista „Politiko” i organizacije Pablik stratedžis.

Opstaje, pri tome, neobičan fenomen – razlika u vrednovanju ličnosti predsednika i njegove politike. Obama ostaje popularniji od politike koju vodi.

Većina anketiranih iskazuje mu poverenje, ali sada u nižem procentu nego ranije. Prema pomenutim i istraživanjima Si-En-Ena, prvi put mu je ukupna podrška pala ispod 60 procenata. S prosekom odobravanja od 57 odsto, kako računa AP, on je u sredini rangiranja prvih šest meseci predsedničkih mandata (posle Drugog svetskog rata) – na šestom je od 12 mesta na tabeli.

Pad rejtinga se delimično objašnjava „sleganjem tla”, posle dvostrukih istovremenih potresa, rekordne krize ovdašnjeg ekonomskog sistema i rekordno rasplamsanih nada u mogućnosti proklamovane nove politike i u lidera čiji je izbor (prvog crnca na čelu Bele kuće) nagovestio spremnost masa na korenite promene. Realnost je i ranije bivala „u opoziciji” naglo naraslim očekivanjima „svetlije budućnosti”, podsećaju hroničari.

Rizik sadašnjeg smanjivanja poverenja u transformatorski kurs je, reklo bi se, nešto veći nego u klasičnim promenama na vlasti. Jer, i sami vladajući krugovi ističu da je za uspeh tekućih ekonomskih i socijalnih preobražaja neophodan rast poverenja u poluge sistema, koje je prethodna administracija Džordža Buša ostavila u „rasklimatanom” stanju.

Olakšavajuća okolnost za Obamu leži u činjenici da mu je politička konkurencija republikanaca još poprilično rastrojena i da znatno veću dozu odgovornosti za sadašnje muke anketirani građani i dalje pripisuju doskorašnjem nacionalnom rukovodstvu nego sada vladajućem timu. Ali, počelo je delikatno „prizemljivanje” velikih nada. Na Obami je sada da u toj operaciji pokaže veštinu bar približnu onoj kojom ih je uzdigao do dosad nezapamćenih visina.

M. Pantelić

---------------------------------------------------

A Mišel raste…

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. jula – Popularnost „prve dame” raste, rezultat je nedavne ankete specijalizovane organizacije Haris iz države Njujork. Po tom istraživanju, Mišel Obama uživa podršku 68 procenata Amerikanaca, znatno više od muža i ostalih političara.

Čak 77 odsto ispitanika smatra i da ostvaruje „pozitivan uticaj” na supruga. Takvu ocenu dalo je 84 odsto žena i 69 odsto muškaraca…

Podseća se da je razlika u popularnosti „domaćina” Bele kuće bila još izrazitija u prethodnom periodu. Rejting Lore Buš je najčešće gotovo dvostruko nadmašivao podršku koju je (od oko jedne trećine ispitanika) dobijao Džordž Buš.

M. P.