Poslednji ljudožderi na svetu

Kad već Petko nije pojeo Robinzona Krusoa, možda će njegov „propust” ispraviti poglavica papuanskog „naroda s drveća”, poslednjih ljudoždera na svetu. Šalu na stranu, pleme Asmati sa ovog podneblja je verovatno to već učinilo – Majkl Rokfeler, sin čuvenog bogataša, početkom šezdesetih godina prošlog veka nestao je na području koje naseljava ovo najpoznatije pleme kanibala.

Oni nisu jedini ljudožderi sa Papue Nove Gvineje, ali su svakako bili najsuroviji. I danas ovo pleme, kao i plemena Korovai i Kombai, jede ljude, ali taj čin sada ima ritualni karakter. Naime, na taj način oni odaju počast voljenim preminulim osobama. Ipak, nekada nije bilo tako.

Nekada je Asmati bilo ime koje je budilo užas u kostima njihovih neprijatelja. S razlogom. Ratnici divljeg i surovog plemena umesto na jastuku spavali su na lobanjama poraženih suparnika. Osim što su na njima ležali, iz njih su jeli mozak ubijenog protivnika pomešan sa crvima. Iako priča liči na scenario holivudskog horor filma B produkcije, nije. Reč je o stvarnom životu i onome što se do pred kraj 20. veka dešavalo na ostrvcetu na jugu zapadnog dela Nove Gvineje, podneblju koje naseljavaju Asmati. Oni danas žive u velikim, dugačkim kućama uz more i više ne jedu neprijatelje, već samo članove porodice koji umru.

Ovo neobično pleme veruje da se „uzdiglo iz drveća”. Stoga je drvo sveto za njih. Još u davna vremena deljali su predmete izuzetne lepote od njega, čak se smatraju za „najbolje drvodelje kamenog doba”.

Njihove „komšije”, plemena Korovai i Kombai, takođe su bili ljudožderi, pa su to čak i danas. Za razliku od Asmata, oni ne žive u kućama na zemlji, već u kolibicama izgrađenim na vrhovima drveća visokog i do 40 metara. Odatle i naziv „narod s drveća”. Oruđe i oružje im je primitivno, ali se od njega ne odvajaju – luk i strela biće upereni u svakog „nezvanog gosta”.

Iako zvuči neverovatno da u 21. veku postoje zajednice kanibala, plemena Korovai, Kombai i ozloglašeni Asmati zaista jesu „poslednji živi ljudožderi na svetu”.