Znanje na diskovima računara

Baze znanja predstavljaju skladišta informacija – memorisano znanje. Bazeznanja se formiraju već na samom početku razvoja civilizacije. Napredak civilizacijepočinje od sumerskih zapisa na glinenim pločicama koje predstavljaju prve zbirkeznanja. Zbirke rukopisa na papirusu iz antičkog doba, sa poznatom Aleksandrijskombibliotekom, bili su osnovna baza znanja za evropsku kulturu. Inke su ostavilezagonetne zapise na užadima vezivanjem čvorova na određenim rastojanjima. Svetskemetropole novog doba se takmiče brojnošću bibliotekarskih jedinica štampanihzapisa. Ogromne količine znanja danas se zapisuju na magnetnim i optičkimdiskovima računara.

Znanje od nastavnika ili iz baza znanja prenosi se se do učenika direktno ilipreko prenosnih medija pomoću informacionih i komunikacionih tehnologija.

Savremene informacione i komunikacione tehnologije omogućavaju prenos velikekoličine znanja, velikim brzinama, kroz slobodni prostor ili kablovski na velikedaljine.Kod telekomunikacija glavni cilj je veran i potpun prijem informacija.

Osnovni problem predstavljaju šumovi koji ometaju veran prijem signala – nosiocainformacija. I kod procesa učenja cilj je praktično isti, ali su problemi prijema ipamćenja, odnosno prihvatanja informacija kod učenika daleko složeniji nego kodtelekomunikacionih prijemnika. Bez ulaženja u analizu problema učenja i poučavanjatreba se setiti da se za predaju znanja često kaže širenje ili sejanje znanja, štosugeriše da proces prenosa znanja nije bez gubitaka.

Obrazovne tehnologije kao oblast informacionih i komunikacionihtehnologija prvenstveno koriste signale zvuka i slike.

Zvuk je mehanički talas kroz gasovitu, tečnu i gasovitu sredinu koji prenosioscilacije učestanosti od 20 do 20.000 herca koje se čovek detektuje čulom sluha. Zvukje, kao prenosnik signala, važan za prikupljanje informacija, orijentaciju ikomunikaciju živih bića i čoveka.

Slika predstavlja prostornu raspodelu svetlosti reflektovane od posmatranihobjekata ili scene, kao i od svetlosti koja prolazi kroz nehomogeni providni objekat.

Čovek, kao i većina životinja, poseduje čulo i sistem za percepciju, obradu imemorisanje slike. Već od rođenja dete uči da razlikuje i razume slike. Prvi čovekovizapisi su u vidu slika. Predškolska deca crtaju pre nego što nauče da pišu. Crteži islike na zidovima pećina nastale su pre pisma. Zahvaljujući sistemu za memorisanje iprepoznavanje slike su izuzetno važne za proces komunikacije i učenje.

Signali zvuka i slike su osnovni nosioci podataka. Signali zvuka imajuprednost za komunikaciju noću i kada prijemnik zvuka nije vidljiv, dok je prednostslike u informacionom kapacitetu signala slike i što i bez kodovanja može dasadrži veću količinu podataka od signala zvuka.

Zvuk i slika se koduju i na taj način se generišu signali koji predstavljajumaterijalizovane nosioce podataka, odnosno informacija.

Kodovanje je proces predstavljanja podataka i skupa podataka – informacijaodređenim simbolima. Kodovanje se vrši u specijalizovanim uređajima – koderima. Imozak živih bića obavlja kodovanje. Kodovanjem, koje se odvija u ljudskom mozgu, zvučnisignali za komunikaciju, koji se generišu pomoću pluća, glasnih žica i usnešupljine, prevode se u – govor.

Govor je način komuniciranja ljudi pomoću kodovanih zvučnih signala. To jeosnovna i najčešća komunikaciona tehnologija koju ljudi koriste.

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija, Beograd