Da li će Izrael bombardovati Iran?

Može li Izrael da živi pored iranske atomske bombe? Može li Izrael da čeka da Teheran završi svoj vojni nuklearni program u kontekstu izjava iranskog predsednika u kojima se Izraelu negira pravo na postojanje? Ankete javnog mnjenja u Izraelu, izvršene u maju ove godine, pokazuju da je četvrtina stanovništva spremna da napusti Izrael ukoliko Iran stekne nuklearno oružje.

U međuvremenu, iz Vašingtona dolaze kontradiktorne poruke. Predsednik Barak Obama još je suzdržan oko vojne opcije za rešavanje problema iranske atomske bombe i poziva Izrael da ne pribegava jednostranim vojnim potezima. Potpredsednik Džozef Bajden smatra da „niko nema pravo da Izraelu nameće rešenja oko iranskog nuklearnog programa”. Nekoliko dana kasnije agencije su javile da je Saudijska Arabija prećutno spremna da ustupi svoj vazdušni prostor izraelskim avionima u napadu na iranska nuklearna postrojenja.

Javljeno je i da izraelska avijacija uvežbava operacije bombardovanja na velikim udaljenostima, uz najveću vežbu ratnog vazduhoplovstva u poslednje četiri godine. U vežbi su proigravane istovremene borbene operacije na nekoliko frontova, simulirane su i varijante odbrane od raketnih napada Irana na izraelsku teritoriju.

Specifičnost ove najnovije vežbe jeste naprezanje pilota i vazduhoplovne tehnike do krajnjih granica upotrebe. Naime, u aktivnom sastavu RV Izraela na 435 borbenih aviona na jednu letelicu dolazi u proseku po jedan do 1,2 pilota, sa letačkim sastavom u rezervi na jednu letelicu u proseku dolazi po 2,4 do 2,6 pilota. Piloti su tokom vežbe u proseku dnevno imali tri do četiri naleta u ukupnom trajanju od četiri do četiri i po sata.

Posle svakog sletanja ponovno angažovanje pilota za novi zadatak moglo je da usledi tek posle najmanje tri sata po završetku prethodne misije. Piloti nisu unapred znali plan letenja. Prvi dan vežbe najveći deo pilota dobro je podneo, a kod polovine pilota zamor i pad koncentracije osetio se već tokom drugog, a posebno trećeg dana vežbe. Samo mali broj pilota bio je uspešan četvrtog dana vežbe.

Inače, piloti su često po izvršenju zadatka sletali na drugi aerodrom, ne na onaj sa kojeg su pošli ili na kojem baziraju. Promenu aerodroma za sletanje dobijali su tokom leta. Na svakom aerodromu bila je ekipa lekara i psihologa, koja je pre početka vežbe radila na motivaciji pilota i pratila njihovo psihofizičko naprezanje.

Lekari i psiholozi pomagali su komandantima letačkih jedinica u odluci koje pilote odmoriti, a koje i dalje angažovati. Avioni su leteli daleko na Sredozemlje, čak do Španije i Gibraltara, tankirali gorivo za vreme leta, simulirali napade na ciljeve i vraćali se. Više od 350 borbenih aviona učestvovalo je u vežbi bez ijednog vanrednog događaja, ili incidenta. Otkazi vazduhoplovne tehnike bili su u očekivanim granicama.

Dakle, izraelsko ratno vazduhoplovstvo spremno je da političkom vrhu zemlje omogući i vojnu opciju zaustavljanja iranskog nuklearnog programa. Što se to još nije dogodilo pre svega je posledica predsedničkih izbora u SAD i u Iranu, te parlamentarnih izbora u Izraelu. Naravno, svi su prvo čekali da vide rezultate izbora u Iranu. Sada kada je i to prošlo, za Izrael vreme kao da se ubrzava. Iran je svakim danom sve bliži atomskom oružju.

Zapravo, Izrael i nema mnogo manevarskog prostora. Ili će mirno prihvatiti model odnosa Pakistan–Indija, ili će morati da pribegne bombardovanju iranskih nuklearnih postrojenja. Kako su ta postrojenja delom duboko pod zemljom, izraelska avijacija upotrebila bi specijalne američke, ali i izraelske bombe rakete koje prodiru i tridesetak metara kroz čelik i beton i tek onda eksplodiraju. Avionskim napadima iranski se nuklearni program ne može potpuno eliminisati, ali se može vratiti 20 godina unazad.

No, svi se pribojavaju šta će biti posle eventualnog izraelskog napada? Iranski vojni odgovor Izraelci mogu prilično uspešno blokirati. Političke posledice izraelskog udara po iranskim atomskim kapacitetima, u Iranu a i šire, već je teže predvideti...

Miroslav Lazanski