Konkurs za Solaninog naslednika

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 22. jula – Izbor novih kadrova za visoke funkcije u briselskoj administraciji započeo je prošle nedelje imenovanjem bivšeg poljskog premijera Ježija Buzeka za predsednika Evropskog parlamenta, a biće nastavljen posle letnje pauze. Kandidature za petogodišnje mandate u Evropskoj komisiji i Savetu EU još nisu ozvaničene, ali borba za mesta uveliko traje, a u „dobro obaveštenim diplomatskim krugovima” sve vrvi od imena potencijalnih budućih komesara i visokih predstavnika EU.

Ono što nas najviše zanima verovatno je ime novog evropskog komesara za proširenje koji će naslediti Olija Rena. Dok se Finac nalazi u oproštajnoj poseti Balkanu, Briselom kruže glasovi da će na njegovo mesto doći neko iz Austrije, a pominju se Ursula Plasnik, bivši šef diplomatije, i Vilhelm Molterer, bivši potpredsednik vlade u Beču.

Spekulacije da će posle Rena ovaj komesarijat biti ukinut (odnosno spojen sa komesarijatom za susedsku politiku) odbacio je nedavno predsednik EK Žoze Manuel Barozo, kada je rekao da „EU ostaje pri strategiji proširenja”, kao i Buzek koji je ocenio da su „zemlje koje žele članstvo simbol uspeha EU”. Neki izvori iz samih vrhova briselske administracije odnedavno „otkrivaju” novinarima da je Ren zapravo imao zadatak da zakoči proširenje.

Izbor austrijskog komesara za proširenje ne bi trebalo da bude loša vest za Balkan, jer Beč ne želi da proces širenja granica EU bude obustavljen, osim kada je reč o Turskoj. To je sasvim u saglasnosti sa afinitetima Francuske i Nemačke, pa bi austrijski kandidat za mesto komesara za proširenje trebalo da računa na podršku Pariza i Berlina. Ekonomska kriza, Lisabonski ugovor koji nije ratifikovan i bilateralni sporovi, razlozi su kojima se objašnjavaju blokada proširenja EU na Balkan i rastuća skepsa prema ovom procesu. Ali stvari bi mogle da se ponovo pokrenu na jesen posle parlamentarnih izbora u Nemačkoj (27. septembra) i ponovljenog referenduma o ratifikaciji „Lisabona” u Irskoj (2. oktobra).

Oli Ren je jedan od trojice najčešće pominjanih kandidata za mesto visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, na kojem se proteklih 10 godina nalazi Havijer Solana. Pored Rena, kao ozbiljni potencijalni kandidati još slove Karl Bilt, šef švedske diplomatije i trenutno predsedavajući u Savetu ministara EU, i Jap de Hop Shefer, generalni sekretar NATO-a. Sheferov naslednik već je poznat, to je Anders Fog Rasmusen, koji je do izbora na najvišu funkciju u NATO-u obavljao dužnost premijera Danske.

Solana će se povući posle čitave dekade koju je kao prvi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost u istoriji EU proveo na čelu briselske diplomatije. „Što je dosta, dosta je”, saopštio je nedavno Solana povodom eventualne nove funkcije u Briselu i dodao da posle svega odlazi „miran i zadovoljan”. Njegov naslednik biće istovremeno predsedavajući na svim zasedanjima Saveta ministara EU i potpredsednik EK, ali i načelnik još neformirane službe za spoljne poslove, a sve to pod uslovom da Lisabonski sporazum stupi na snagu s početkom iduće godine. Tada će Brisel konačno moći da jednostavno odgovori na čuveno pitanje bivšeg državnog sekretara SAD Henrija Kisindžera: „Koga ja treba da zovem, ako želim da razgovaram sa Evropom?”

Miran i zadovoljan trebalo bi da bude i Barozo ukoliko prođe njegova za sada nezvanična kandidatura za još jedan mandat na čelu EK, koju su doduše načelno podržali šefovi država EU na junskom samitu. Nije tajna da Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, i dalje uslovljava podršku Barozu završetkom ratifikacije Lisabonskog ugovora, ali druge kandidate niko ne pominje.

Dosad nepostojeće mesto predsednika EU takođe će dobiti svog službenika ukoliko Lisabonski ugovor stupi na snagu. Najčešće pominjani kandidat za tu funkciju je Toni Bler, bivši britanski premijer, ali odnedavno sve je više glasova koji se protive tom izboru. Pored Britanca, za mesto predsednika nezvanično konkuriše i veteran španske politike Felipe Gonzales.

Jedan od problema evropske kadrovske politike jeste nedovoljna zastupljenost žena na najvišim funkcijama. Prema prognozama, samo tri dame zauzeće komesarska mesta, a trebalo bi da ih bude najmanje trećina od ukupno 27, što je takozvani psihološki minimum.

Vladimir Jokanović