Justicijin kantar i štoperica

Učitelji đake oduvek dele na dobre i loše. Ministarstvo pravde sudije je podelilo na ažurne i neažurne. U tom svojevrsnom odmeravanju snaga pojedini delioci pravde pokušali su da nadmudre nadređene u Ministarstvu pravde. Da bi prikrili svoju neažurnost (neki bi pre rekli – nerad), a samim tim i broj predmeta po kojima se postupa duže od dve godine, neki sudovi su Ministarstvu pravde dostavljali netačne podatke o svom radu. Falsifikovali su, grubo rečeno, datume, procese, predmete... A neki su čak išli i dotle da su sebi „izdejstvovali” manju normu nego što je njihovih kolega. I sve to da bi sakrili svoj nerad, neznanje, pa i nespremnost da preuzmu odgovornost za odluke koje su doneli.

A onda su nadležni u Ministarstvu pravde zauzeli, posle godina nepotrebne bolećivosti, oštriji kurs prema lenjim i nesposobnim. Poslužili su se iskustvima zemalja u kojima pravosudni sistem funkcioniše bolje nego kod nas i doneta je odluka da spore sudije treba da rade i subotom. Ali ne za džabe nego za dodatak na platu i to ne – zanemarljiv. Opet je proradila svojevrsna bolećivosti. I došlo je do podele. Na jednu stranu stali su oni koji su pozdravili ovakav predlog Ministarstva pravde nadajući se da će postupci koji su neretko trajali i po deceniju i više konačno dobiti epilog. A na drugoj strani su oni koji „dodatak na platu” smatraju dobrom nagradom za neažurne sudije.

Ali postoji i treća strana – onih koji se pitaju da li je važnije da sudije rade na kantar ili štopericu, odnosno da li je važnije da se postupak što pre završi ili da presuda bude doneta posle izvođenja svih relevantnih dokaza, pa neka traje – koliko traje.

I onda mu, nekako, sudije na kraju, dođu kao loši đaci, koji nisu učili tokom godine, ali će u avgustu dobiti još jednu priliku da pokažu da, ipak, mogu da savladaju gradivo. Kod sudija neće biti avgusta, ali će biti subota. I to ne jedna, nego sve 52. Ili koliko ih već bude potrebno. Dovoljno za svaki popravni i svođenje broja „starih predmeta” na minimalan, a, veruju u Ministarstvu pravde, i na nulu.

Ali, popravnih, izgleda, neće biti za nešto drugo – radno vreme sudija. Iako je iz Ministarstva pravde najavljeno da će sudije morati da opravdaju svoje plate, ne samo učinkom nego i poštovanjem radnog vremena, ne zna se kako će to izgledati u praksi. Možda bi neka posebna kontrola, ipak, pomogla u rešavanju ovog problema.

Ili će se u Ministarstvu pravde apelovati na moral sudija naglašavajući da je u njihovim rukama sudbina onih koji, i pored svega, još veruju u pravdu, pravičnost i pravosuđe.

Neki se i šale, pa predlažu da Justicija skine povez i počne makar da popisuje sudije kad dolaze i kad odlaze iz suda. Za početak je i to, valjda, dovoljno.