Tražim samo čistu i toplu vodu

Zrenjanin – „Ja sam po naravi uporan i kad nešto želim onda ne žalim truda da to i ostvarim. Svakog dana treniram šest-sedam sati. To je veliki napor, žrtva i odricanje, ali hoću da obaram rekorde”.

Tako govori Ivan Lenđer, devetnaestogodišnji dvostruki juniorski svetski šampion u plivanju, učesnik Olimpijskih igara u Pekingu prošlog leta i velika uzdanica srpske ekspedicije na narednim Igrama u Londonu.

Zrenjaninski delfin, kako su ga zbog stila i lakoće kojom osvaja metre u bazenu, ovde prozvali, po mnogo čemu je karakterističan, a najviše po svojoj skromnosti. I kad je stekao status jednog od najperspektivnijih svetskih plivača, ostao je tih i povučen mladić, veran svom zrenjaninskom okruženju, bez obzira na uslove koji su daleko ispod svetskih standarda. Trenira u zatvorenom bazenu koji prokišnjava, a na otvorenom se, pre njegovog ulaska u vodu zbog treninga, može kupati ceo grad. Ovog leta u njemu se voda ne greje, pa kad par dana pada kiša i nema sunca, temperatura vode je i do pet stepeni hladnija od one koja se sportistima preporučuje.

– Ne tražim ništa drugo osim čiste i tople vode i minimalnih uslova da treniram – kaže Ivan Lenđer.

Često mu ni oni nisu dostupni, ali nema veze, plivački biser ostaje ovde. Sa pet godina ušao je u bazen i počeo da vežba vaterpolo, a onda ga je njegov prvi trener Đerđ Štefković usmerio na plivanje i sa osam godina je počeo da trenira u Plivačkom klubu Proleter. Tu je stekao najbolje prijatelje, one koji se pamte ceo život. Mada ih zbog čestih putovanja sve ređe viđa oni su i dalje ti koji ga drže u Zrenjaninu. Nije toliko ni važno što nekad voda nije topla, što je morao nekoliko meseci, na treninge dva puta dnevno, da putuje u Kikindu, jer se renovirao ovdašnji bazen. Nije prihvatio primamljivu ponudu da pređe u Hrvatsku i pliva za njihovu reprezentaciju. Odbio je i poziv Majkla Botona, ranijeg Čavićevog trenera, da pređe u Ameriku. Nije iskoristio ni mogućnost da ode u Englesku gde mu živi otac. Zrenjanin je za njega nešto više i veće.

– Mislim da doprinosim nastojanjima da se u ovom gradu za sport učini što više kako bi sledećim generacijama bilo lakše. I biće im lakše jer se, recimo, pored ostalog, nagoveštava gradnja novog bazena – kaže mladi plivački as.

Shvata da ga sve više stimuliše obaveza nego mladalačka ljubav prema sportu. Ceni što mu je stipendijom omogućeno da sa majkom živi bez materijalnih stresova. Nikada nije ni uživao u izobilju, detinjstvo mu je bilo lepo, ali zna i za oskudice. Vežbanje je naporno, ali veći mu je problem manjak slobodnog vremena. Ne izlazi često. Treninzi su mu svakog dana i to prvi od sedam sati ujutro. Treba biti odmoran i ispavan, jer se kod vrhunskih sportista jedan neprospavana noć teško nadoknadi. Ne voli oko sebe nikakvu pompu i to su Zrenjaninci primetili. Izlazi sa najboljim prijateljima koji u javnosti ništa ne znače.

– Moram priznati da ne volim popularnost i sve ono što ona sa sobom nosi. To su neki protumačili kao da ne volim novinare. Ja jednostavno hoću tretman prosečnog građanina. Ja sam „skroz običan momak”, neću da sam iznad drugih i volim da me takvog kakav jesam svi ljudi i vide.

Trenutno nema devojku, a voleo bi da ima dužu vezu, a to je u vrhunskom sportu skoro nemoguće. Ustvari, imao je i duge veze i velike ljubavi, a one su prekinute dogovorom.

– Ne želim da iko zbog mene pati, a ako je devojka sa mnom u vezi to je neminovno. Stalno sam na putu i onda oboje ispaštamo. I to je cena koju moramo da platimo i to je jedna od naših žrtava – kaže mladić koji pocrveni kad mu se napomene da ga zbog atraktivnog izgleda devojke ipak stalno opsedaju.

Uoči samog odlaska na Svetsko prvenstvo koje se od 26. jula do 2. avgusta odražava u Rimu, gde mu se pruža prilika da na medalje juriša u konkurenciji seniora, Lenđer u svom stilu, izbegava bilo kakve prognoze.

– Najteže je održavati formu. Imao sam uspeha na Mediteranskim igrama. Ništa ne mogu obećati osim da ću dati sve od sebe – kaže borac sa stotinkama sekundi.

Bez pogleda na semafor on zna svoje vreme posle trke, toliko je utreniran. Ne boji se ni vremena ni protivnika, a jedino što ne može niko da ima pod kontrolom to je zdravlje. Samo da ga ono posluži i da nema povreda.

Đ.Đukić