Lideri iza rešetaka

Ima puno ironije u činjenici da nekadašnja glavna tužiteljka Međunarodnog suda za ratne zločine Karla del Ponte, sada ambasador Švajcarske u Buenos Ajresu, s pažnjom prati argentinsko pravosuđe. Jer, uprkos unutrašnjim pobunama, Argentina je uspela da na domaću sudsku klupu stavi sve glavešine vojne hunte koja je u vreme diktature (1976–1983) likvidirala 30000 svojih zemljaka osumnjičenih za neistomišljeništvo.

Svi naredbodavci zločina sada su iza rešetaka, a u toku je proces i protiv Karlosa Menema, nekadašnjeg predsednika iz postdiktatorske ere.On će, ako bude političke volje i istrajnosti, biti osuđen što je isporučivao oružje Hrvatskoj u vreme kada su Ujedinjene nacije embargom bezuspešno pokušavale da zaštite balkansko bure baruta od ratne eksplozije.

Kažu da je Latinska Amerika „zaboravljeni kontinent”, za razliku od Azije –„kontinenta budućnosti” ili Afrike – kontinenta „savesti čovečanstva”. Ima u tom zaboravu i dobrih strana: Neki misle da je baš zato druga zaboravljena a jadna Amerika uspela da na domaćem terenu ponekad istera pravdu čak i nad moćnicima.

Slučaj sa Albertom Fuhimorijem koji je pobegavši u Japan, zbog porekla dobio utočeniško državljanstvo, najbolje govori o ovom latinoameričkom paradoksu. Sedamdesetogodišnji Fuhimori je,vrativši se u Peru, završio na sudu, a mislio je da će ponovo zablistati na predsedničkoj funkciji. U aprilu je osuđen na 25 godina zato što je streljačkim odredima odobrio likvidaciju običnih građana. U prošli ponedeljak zaradio je još sedam godina zato što je iz državne kase sa 15 miliona dolara nagradio svog glavnog obaveštajca Vladimira Montesina. Pre toga na šest godina robije osuđen je zbog zloupotrebe položaja. Za dve godinena optuženičkoj klupi u Limi bivšem predsedniku izrečene su tri presude za zlodela počinjena u toku vladavine.

Čileanskopravosuđe nije stiglo da za života osudi svog diktatora Avgusta Pinočea. Možda baš zato što ga – zbog zasluga u likvidiranju čileanske demokratske levice – nikada nisu zaboravile veće sile Pinoče je nekako izbegao i kućni pritvor u Londonu i poternicu koju je zbog zločina protiv čovečnosti potegao Madrid. Kod kuće je bio pozivan u policiju, uzeti su mu i otisci svih deset prstiju, pravosuđe se kolebalo između njegovih milionskih računa u američkim bankama i stotina likvidiranih u tajnim mučilištima, ali je umro na slobodi.

A Karla del Ponte, koja je usvojim memoarima pokrenula i pitanje zločina kosovskih Albanaca, sada kao ambasadorka ne sme da govori o prethodnim poslovima, pa joj samo preostaje da u Buenos Ajresu prati mukotrpnu borbu između moći i zakona. Suđenja su, kažu njeni domaćini, lek protiv kolektivnog zaborava i preventiva protiv nepočinstava u budućnosti.