Obama „postrojio zvezde"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 23. jula – Usaglasili smo nekako terapiju za vidanje obolelog finansijskog sistema, ali ćemo se još preganjati oko toga kako da ojačamo lično i kolektivno zdravlje, čuje se među Amerikancima kojima se medicinska zaštita ispostavila kao glavni sistemski i mentalitetni front. Polemika o ovoj temi je dogurala do nebesa i simbola istorijskih bitaka. Takvi dometi ozvaničeni su sinoć kad je predsednik Barak Obama u televizijskom obraćanju naciji poručio je da su se „zvezde postrojile” u prilog njegovom projektu zdravstvene reforme, čime je odbacio predviđanja opozicije da će poduhvat u koji se upustio biti njegov „Vaterlo”, to jest da će biti poražen kao Napoleon 1815. na bojnom polju.

Za evropska shvatanja, sinoćna scena je delovala donekle nadrealistički: lider ulaže vanredni napor da uveri sunarodnike da zaslužuju bolju i jevtiniju medicinsku negu, i da svi imaju zdravstveno osiguranje, koje sada nema oko 47 miliona Amerikanaca. Obama, i njegov tim, ujedno su upozorili da će bez predloženih reformi, a zbog ekonomske krize, svakog dana po 14.000 ljudi ostajati bez tog osiguranja koje je od prošlog novembra izgubilo gotovo pet miliona ovdašnjih građana.

Šef Bele kuće je takođe nastojao da uveri da je kompletnija zdravstvena zaštita uslov za ozdravljenje drugih obolelih delova sistema, pa da će posle startnog povećanja smanjiti rekordno narasli budžetski deficit. Prijatan zvuk takvih poruka remeti – zveket novca. Tačnije – neizvesnosti oko pitanja: „ko će da plati” obećanu promenu nabolje.

Ne pomažu dovoljno ni statistike po kojima Amerikanci na medicinske usluge troše najviše, a nisu zdraviji od savremenika u drugim bogatim državama koji imaju opšte zdravstveno osiguranje. „Nećemo da kolektivno plaćamo cehove za pobačaje, lečenje narkomana, prekomernu biološku reprodukciju imigranata i druge nepodobnosti”, poručuju konzervativni krugovi i pristalice koncepta individualne odgovornosti koje u novim smernicama „prepoznaju” i „klice neprihvatljivog zapadnoevropskog socijalizma”.

Obama tvrdi da neće potpisati nijedan zakon koji bi teret reformi svalio na leđa srednje klase. Treba samo povećati namenski porez najbogatijima, onima koji zarađuju više od milion dolara godišnje, predlaže levo krilo vladajuće Demokratske partije, što je ideja koju je sada, prvi put javno, Obama okarakterisao kao „blisku mojim principima”.

Nije bliska, međutim, ni opozicionoj Republikanskoj partiji pa ni pripadnicima desnog krila demokrata (zvanom „Plavi psi”). I jedni i drugi traže da predsednik bude precizniji u određivanju stavki reformi, pogotovu njenog dela o povećanju – i budžetskog deficita i izdataka za najimućnije.

Obama je stoga krenuo u ofanzivu za pridobijanje masa i isticanje njihovih potreba u prvi plan. Požuruje reformu, da bi se ozakonila do kraja ovog meseca, jer mu „stižu mnoga pisma u kojima se traži pomoć”. Naveo je dirljive primere: sugrađanke koja je plaćala osiguranje 700 dolara mesečno da bi joj docnije rekli kako ono ne pokriva njenu terapiju protiv raka i nevoljnika koji je izgubio osiguranje kad je promenio posao pa je morao da se zaduži 10.000 dolara da bi platio hitnu operaciju…

Zabeleženo je i poprilično porodičnih bankrotstava pod teretom skupih medicinskih usluga. To nije u redu, kaže gotovo svako, ali nema saglasnosti oko toga šta je bolje od postojećeg.

Najnovija anketa Galupa i visokotiražnog „Ju-Es-Ej tudeja” pokazala je da više ispitanika ne podržava (50 odsto) nego što odobrava (44 odsto) Obamin kurs zdravstvenih transformacija. Pad njegovog rejtinga zabeležen je i na drugim poljima (kao što je budžetski deficit) i u drugim istraživanjima javnog mnjenja.

Ovakvu „nizbrdicu” Obama objašnjava kao posledicu nasleđenog dugog gubljenja poverenja građana u spremnost vlasti da radi u opštem interesu. On je, kaže, spreman da to poverenje povrati. I da pokaže da „postrojene zvezde” neće dozvoliti specifičnu reprizu „Vaterloa”.

M. Pantelić