Životni eliksir starih nota

Silazim hodnicima tvrđave Roka Paolina da vidim sponzorski Umbria Jazz festival (Peruđa, 10-19. juli), u Areni Santa Đulijana, jednom od tri mesta gde se smotra održava. Italijanska pop-zvezda Paolo Konte ga otvara, a kralj bluza Bi Bi King ga zatvara.

Džez pronalazimo samo u američko-italijanskim vezama. Saksofonista Frančesko Kafizo, sicilijansko čudo od deteta, gost je Jazz at Lincoln Center Orchestra, pod vođstvom Vintona Marsalisa. „Blues Walk” (Lu Donaldson) je njegov korak u svet odraslih. Pijanistu Stefana Bolanija smo zapazili kada ga je, sa nepunih 30 godina, na veliku scenu uveo trubač Enriko Rava. Osam godina kasnije, na sceni su dva klavira. Za jednim je Čik Korija, a za drugim Bolani, laureat European Jazz Prize 2007 i Paul Acket Prize 2009: vodeći evropski džezer nadigrava se sa jednim od učitelja. Sa „graničnih područja” nastupaju Steely Dan (džez-rok), Mejsio Parker (fanki) i Solomon Burk (soul) – ekstrakti džeza su dovoljno prepoznatljivi. Ali onda… Džordž Benson je, kao u Roterdamu, najavio „Nezaboravnu posvetu Net King Kolu”, a onda posle manje od sat vremena poslao dvadesetočlani lokalni simfonijski orkestar kući, nastavljajući sa svojim pop-pesmičicama – sa godinama sve tužnijim, kao što je tužna i njegova rola velikog zabavljača i zavodnika. Nismo čak čuli ni „Unforgetable”! Sledeće večeri nas je prevario i Džejms Tejlor – umesto ritam i bluz standarda sa poslednjih albuma, pevao je gotovo isključivo autorski repertoar! Na moje čuđenje zašto je u bend pozvao prvoklasne džezere (Stiv Gad – bubnjevi, Lari Goldings – klavijature…) fotograf Tim Dikeson je imao pravi odgovor – „zato što ima para da ih plati”. Listu zvezda završavaju Bert Bakarah i sastav Simply Red. Džeza u njihovoj muzici nije bilo ni u naznakama, naravno…

Bežim nazad hodnicima i Korzom Vanuči do pozorišta Morlaki. Tu najpre pratim rezidencijalni boravak The AACM Great Black Music Ensemble, pod vođstvom Mvate Boudena i Džordža Luisa.Ovaj čikaški orkestar predstavio je programe inspirisane različitim aspektima afroameričke muzike – vrhunsku poliritmičnu i poliharmonsku ezoteričnu operu u šest činova, za muzičke sladokusce.

(/slika2)A onda sledi veliki džez vikend – čudo za tri dana! Otvara ga Kafizo, koji u pratnji malog sastava pokazuje da „odrastanje” znači i pomeranje uticaja sa Čarlija Parkera na Erika Dolfija. Nastavlja solo resitalom 80-godišnji avangardni pijanista Sesil Tejlor, igrajući se oko jednog melodičnog motiva više od sat vremena – kao kakva mačka sa mišem! Ostala trojica veterana, pijanisti Mekoj Tajner (kvintet) i Ahmad Džamal (kvartet), te bubnjar Roj Hejns (trio) demonstrirali su organsku komunikaciju u malim sastavima, kao jedan od osnovnih džez principa: uživali smo u privilegiji da pozdravimo legende… Mekoj se jedva došetao do klavira, a onda smo čuli istu buru kojom je nekad raspaljivao Džona Koltrejna. Svaku novu temu, solo ili razmenu „osmica” publika je proslavljala ovacijama! Posebno vrelo je bilo na Hejnsovom koncertu: sa inspirisanim mlađim partnerima (Dejv Kikoski – klavir, Džon Patituči – kontrabas), 84-godišnji bubnjar je oslikavao radost življenja, ispijanje životnog eliksira u muzici starog vremena odsviranoj sveže kao da je nastajala tog trenutka.

Gitarista Džon Skofild istraživao je gospel i ritam i bluz Nju Orleansa – zanimljiv, vedar i nebrušeni izlet u drugu veliku ljubav, kao okrepljujući odmor od tvrdog džeziranja. Italijanski pijanista Danilo Rea pozabavio se velikim filmskim temama, od Morikonea do Mansinija, i od „As Time Goes By” do „The Way We Were”, dok su se na platnu iza orkestra ređali kadrovi Ingrid Bergman, Ane Manjani, Đulijete Masine, Odri Hepbern, Klaudije Kardinale, Barbre Strejsend… Malo putovanje kroz istoriju filma i velika posveta ženskoj lepoti… Mingus Dynasty, osim „popularnog programa” („Goodbye Pork Pie hat”, „Three or Four Shades of Blues”…) izvodi i Mingusove opskurne aranžmane za angažovanu poeziju Pastora Martina Nojmilera („Don’t Let It Happen Here”, u prevodu na engleski) i Lengstona Hjuza („Consider Me”) – stihove je ubedljivo izgovarao Ku-umba Frenk Lejsi. Kao jedna od mogućih zvučnih uspomena na ovo izdanje festivala ostaće nastup trubača Dejva Daglasa sa sastavom Brash Ecstasy. Pet limenih instrumenata – truba, trombon, francuska horna, tuba i činele – udružene su u posveti Lesteru Bouviju, otkrivajući nove puteve džez orkestriranja.

Treći festival odvija se na trgovima. Kao najbolje ogledalo krize, više desetina hiljada ljudi uživa u besplatnim koncertima mediokritetskih party sastava, a da i ne pomisle da uđu u Morlaki ili Santa Đulijanu. Manje je onih kojima se baš troši novac – oni se hrane u skupim restoranima uz živi „koktel džez”, i eto još jednog, četvrtog festivala u tavernama Peruđe. Srcem u drugom, pravom džez festivalu, brzo zaboravljam ostale…