Prodajem čipku, kupujem džins

Među lokalnim učesnicima folklornog festivala u Boljevcu, početkom ovog leta našla se i Amerikanka Pola Dejvis, istoričarka i dizajnerka kostima sa Baknel univerziteta u Levisburgu u Pensilvaniji. U svojoj drugoj poseti Srbiji (prvi put je bila 2002. godine), Pola Dejvis nastavila je rad na svom projektu istraživanja tradicionalnih nošnji balkanskih zemalja, kroz proučavanje identiteta i odnosa pojedinaca i društvenih grupa različitog pola i generacija prema svom nasleđu.

Među frulašima i izvođačima tradicionalnih igara Pola Dejvis potražila je odgovore na pitanja koliko će tradicija preživeti u formi u kojoj se pojavljuje na lokalnim narodnim festivalima i kakva je uloga tradicionalnih nošnji u svetlu savremenog življenja u današnjoj jugoistočnoj Evropi, na pragu Evropske unije. Da li tradicionalni kostim, odnosno narodna nošnja postaje i deo većeg, panevropskog identiteta?

„Projekat na kome radim je veoma interesantan i tiče se kako ljudi koji još imaju i čuvaju nošnje, tako i njihovog odnosa prema njima. Istražujem kako ih oni doživljavaju kao deo svog identiteta”, kaže Pola Dejvis, koja se još kao tinejdžerka zanimala za tradicionalnu odeću i istoriju narodnih kostima na Balkanu.

„U tom smislu lokalni folklorni festivali su mesta gde se ljudi okupljaju u amaterskim folklornim grupama i često samo za tu priliku i u cilju ličnog zadovoljstva odevaju tradicionalne nošnje. Kao istoričara i dizajnera kostima najviše me zanimaju pitanja identiteta koja se generišu kroz tradicionalni kostim, ali i lične priče koje su utkane u praksu odevanja narodnih nošnji na lokalnim festivalima”, kaže Pola Dejvis, ističući da je Srbija  zemlja koja ima najveću raznolikost narodnih nošnji na najmanjoj teritoriji što je svakako rezultat intenzivnih migracija na ovom delu Balkana.

Profesorku Dejvis zanima spoljašnji aspekt nošnje kao vizuelizacija unutrašnjeg. Izražavanje identiteta i individualni odnos prema nasleđu često se prepoznaje na više nivoa.

„Na folklornom festivalu u Boljevcu srela sam čoveka koji je Srbin, ali je učitelj u homoljskom kraju. On se bavi i muzikom, svira frulu i za ovu priliku odenuo je nošnju koju nose Vlasi. Pevao je vlašku muziku i rekao mi je: ’Ja sam Srbin ali se osećam kao Vlah’”.

On je prihvatio drugu tradiciju i na neki način kreirao jedan identitet. Intervjuisala sam i ženu koja je Vlahinja ali je bila u srpskom kostimu. To je bila nošnja njene bake, a pošto je na ovom festivalu igrala sa grupom iz Srbije objasnila mi je da se zato tako obukla”, kaže Pola Dejvis.

Srbija je zemlja u kojoj je kroz folklorne igre etablirana i narodna nošnja, ali u mnogim sredinama tradicionalna odeća čuva se na specifičan način. Često se odeva i u kućnim prilikama, povodom određenih rituala.

Iskustva iz drugih balkanskih zemalja pokazuju da odnos prema tradicionalnim nošnjama varira od fetiša do poništavanja tradicije u svetlu potreba savremenog življenja.

(/slika2)„Žena u malom selu u Transilvaniji rekla mi je da čuva odeću svoje majke. Majka joj je umrla kada je bila mlada i za nju ovaj kostim predstavlja, kako je rekla, majčinu dušu. Za vreme Drugog svetskog rata u ovom kraju su stavljali nošnje u sanduk koji su sakrivali u toru za svinje da ih vojnici ne bi pronašli”, kaže Pola Dejvis.

I dok neki doživljavaju tradicionalni kostim kao nešto najvažnije što imaju, u istom kraju naša sagovornica nailazi na žene koje se odriču starih čipki i cvetnih platna pa prodaju narodne nošnje stare 50 ili 100 godina. Žao im je što to čine, ali, kako su objasnile, moraju da kupe džins ili venčani prsten!

Najčešći odgovori na pitanje šta za njih predstavlja nošnja, koje je Pola Dejvis dobijala kada je intervjuisala ljude na amaterskim festivalima, bili su očuvanje tradicije, pripadnost nacionalnoj grupi, sećanje na pretke, ali neočekivano, umesto odgovora ponekad je odjeknula pesma.

„To je za mene bilo veliko iznenađenje, mada su pesme govorile o poreklu kostima i objašnjavale povezanost sa njihovim životima i nacionalnim identitetom”, kaže Dejvisova koja je u beogradskom Etnografskom muzeju, u saradnji sa kustosom Vesnom Marjanović, nastavila svoja istraživanja.

Na Univerzitetu u Pensilvaniji Pola Dejvis ima studente iz Istočne Evrope, uključujući i studente iz Srbije, koji, kako kaže, ne znaju mnogo o svom nasleđu.

Kako će i da li će opstati tradicionalni kostim u svom izvornom obliku, koliko se produbljuju frustracije zbog činjenice da globalizovano društvo halapljivo guta neke tradicionalne vrednosti, kakav je odnos pola, starosne dobi i izgleda narodne nošnje, pitanja su na koja će Pola Dejvis tražiti odgovore prilikom narednih poseta Srbiji i Balkanu.