Putovanje u zatvor

Od našeg specijalnog izveštača iz Beča

Kada je pre nekoliko meseci najavljeno da će se početkom jula u bečkom Ronaher teatru izvesti predstava o jedinom austrijskom serijskom ubici Džeku Untervegeru postalo je izvesno da se ne može raditi o jednoj običnoj predstavi. O Untervegeru, petnaest godina po njegovom samoubistvu u istražnom zatvoru u Gracu, i dalje vladaju veoma oprečna mišljenja.

Rođen u Štajerskoj kao nezakoniti sin američkog vojnika i maloletne Bečlijke, već kao dvadeset četvorogodišnji momak, 1974. uhapšen je zbog brutalnog ubistva jedne mlade Nemice njenim sopstvenim grudnjakom, na očigled svoje tadašnje devojke. Za ovaj zločin koji je počinio pod uticajem droge i prilikom pokušaja provale, Unterveger je osuđen na doživotnu robiju.

U zatvorskoj ćeliji je počeo da se bavi pisanjem i objavio je svoju autobiografiju Čistilište ili putovanje u zatvor, kojom je izazvao pažnju austrijskih intelektualaca, između ostalih i Elfride Jelinek, Mila Dora i Erike Pluhar, koji su pokrenuli peticiju za njegovo oslobođenje. Za prava „pesnika iza rešetki” ustala je praktično čitava javnost, te ga je tadašnji austrijski premijer Valdhajm pomilovao 1990.

Po izlasku iz zatvora, Unterveger se etablirao kao novinar, a socijalna elita ga je usvojila kao mezimca i vrstu asesoara kojim je ponosno paradirala u medijima. Problemi su nastali kada je, šest meseci po njegovom puštanju iz zatvora, počela serija ubistava u Beču, Pragu, Bregencu i Gracu. Sve žrtve su bile prostitutke, udavljene sopstvenim grudnjacima.

Čim je sumnja pala na njega, Unterveger je otputovao u Ameriku da tamo za jedan časopis „nesmetano istražuje” seriju ubistava počinjenih nad prostitutkama. Hladnokrvno se povezao sa ondašnjom policijom, čak je posećivao mesta zločina, pokazujući neverovatno interesovanje za detalje. FBI je naposletku pronašao dokaze koji su ga direktno teretili u slučaju tri ubistva na američkom tlu. Uhapšen je u Majamiju 27. februara 1992. dok je pokušavao da dobije avans za intervju za časopis Sakses.

Untervegerova reakcija na drugu osudu porote u Gracu, juna 1994, kojom je osuđen na doživotnu robiju zbog devet „dokazanih” ubistava, bila je predaja – iste večeri se obesio.

Ideja za produkciju „Paklene komedije”, u Barum teatru u kalifornijskoj Santa Moniki, opere koja se bavi intrigantnim životom misterioznog Džeka Untervegera potiče od austrijskog dirigenta Martina Haselbeka, glavnu ulogu, ali i deo režije (uz Mihaela Šturmingera), potpisuje Džon Malkovič.

Unterveger ustaje iz mrtvih da izvrši promociju svoje nove knjige kojom će razjasniti najvažnije pitanje koje se i dan-danas postavlja – da li je ubica ili nevina žrtva.

Koncept produkcije „Paklena komedija” u kojoj se mešaju pozorišni i operski elementi je svakako zanimljiv: svaki od osam „poglavlja” projekta praćen je muzičkim izvođenjem dela Mocarta, Vivaldija, Hajdna, Vebera... Upućeni će prepoznati srceparajuće librete o izdaji, ubistvu, usamljenosti i slomljenim srcima, o očajanju koje probija iz svake otpevane note. Naslovi činova, odnosno nikada napisanih poglavlja Untervegerove posmrtne autobiografije kojom bi trebalo da raskrinka svoju najveću tajnu – uvod, gde početi?, majka, ženskaroš, pisac, lažov, ubica i odlazak – označavaju najznačajnije faze njegovog života.

Sopranistkinje Laura Ejkin i Aleksandra Zamojska briljiraju u svojim višeslojnim ulogama; kao ljubavnice, majka i žrtve fatalnog zavodnika. Malkovič je hladan, duhovit i proračunat u prikazu „istina” iz svog života serijskog ubice. „Moj agent želi da napravim savršenu promociju svoje nove knjige. Da li želite da znate istinu? Da li sam počinio te zločine? Želite da operem svoje grehe? To je nemoguće. Svaki čovek je ono što jeste”, izgovara, bezbrižno zavaljen u stolicu kod promocionog stola, u kicoškom belom odelu i svilenoj košulji na tufnice.

Malkovič i Šturminger se svesno poigravaju sa moćnom mašinerijom masovnih medija, sa potrebom malog čoveka da ga hrane senzacionalističkim informacijama. Unterveger je dendi, dekadentno privlačan tip, on je loš momak od koga mame štite ćerke i za koje će se ćerke baš zbog toga zalepiti: „Zovem se Džek... To je i ukleto i blagosloveno ime. Ako se zovete Džek, sve žene će vas voleti. Imao sam puno žena. Neke su me volele, neke sažaljevale, a neke su samo htele da se kresnu sa serijskim ubicom.”

Predstava se završava ubistvom jedne od dvaju glavnih protagonistkinja koju Unterveger prekriva kopijama svoje nove knjige. U ekstazi tek počinjenog zločina, njegov alterego – Malkovič – ustaje i pokazuje svoje novo remek-delo koje se sastoji od blanko stranica: „Želeli ste istinu – ovde je. Ovo je moja ispovest”. Misterija ostaje perfektno očuvana.