Kurdi u centru pažnje

Istanbul, 26. jula – Za predsedničke i parlamentarne izbore u iračkom Kurdistanu izuzetno su zainteresovani u Ankari, Bagdadu i Vašingtonu. Dok se prebrojavaju glasovi sa jučerašnjih izbora, u Ankari je potvrđeno da će ove nedelje biti održan sastanak visokih zvaničnika Turske, Iraka i SAD. Iako se tvrdi da je taj susret ranije dogovoren, vremenska podudarnost sa izborima očevidno nije slučajna.

„Ovi izbori prvi su korak za rešavanje otvorenih problema”, najavio je dosadašnji predsednik kurdske autonomne oblasti u Iraku Masud Barzani, prenose istanbulski mediji koji iz časa u čas prate glasanje u susednoj zemlji.

Irački Kurdi stekli su izvesni stepen autonomije posle vojne intervencije 2003. godine, jer su pomogli Amerikancima da uspostave kakav-takav mir na severu zemlje. Oni se, sigurno, posle jučerašnjih izbora neće na tome zaustaviti. To je ono što izaziva podozrenje na sve strane, u Ankari i u Bagdadu pre svih.

U Turskoj optužuju vlasti na severu susedne zemlje zato što su tolerantni prema kurdskim pobunjenicima, koji su tamo našli utočište i odatle povremeno napadaju određene ciljeve u Anadoliji. Radi se o 3.000 gerilaca, koji imaju kampove za obučavanje novih boraca i skladišta oružja. To je razlog što turska armija povremeno upada u susednu zemlju, što bi moglo da otvori novo žarište u regionu.

Prema izveštajima koji stižu iz severnog Iraka izbori su protekli mirno, mada opozicione partije ukazuju na mnoge nepravilnosti. Gotovo je sigurno da će pobediti dve najveće stranke, koje su zakopale „ratne sekire” i napravile koaliciju: Demokratska stranka Kurdistana dosadašnjeg predsednika Masuda Barzanija i Patriotska unija Kurdistana, aktuelnog predsednika Iraka Džalala Talabanija. Manje reformističke partije, koje su u kampanji ukazivale na korupciju i zloupotrebu snaga bezbednosti već govore o mnogim nepravilnostima jer vladajuće strukture nisu birale sredstva da sačuvaju vlast.

Na ovim izborima, u kampanji, svesno je zaobiđeno najspornije pitanje: sudbina Kirkuka, mesta i provincije u severnom delu Iraka gde su velika nalazišta petroleja. Kurdi smatraju da to područje treba da pripadne njima, jer su oni većinsko stanovništvo u regionu. To izaziva velika podozrenja i u Ankari i u Bagdadu.

Ankaru brine sudbina tamošnjih Turkmena (skoro dva miliona ljudi), koji imaju duboke istorijske, kulturne i jezičke veze sa Turcima. Tvrdi se, takođe, da je posle pada Sadama Huseina veštački promenjena etnička mapa tog regiona, da su se u međuvremenu mnogi Kurdi doselili u Kirkuk. To bi moglo da dovede do sukoba sa Arapima.

U taj spor umešale su se i Ujedinjene nacije, koje smatraju da Kirkuk treba da bude poseban region. Ali to pitanje će se, pre ili kasnije, naći na dnevnom redu. Lider Kurda Barzani smatra da Kirkuk treba da bude sastavni deo iračkog Kurdistana i predlaže održavanje referenduma.

„To je najopasniji problem sa kojima se suočava vlada u Bagdadu”, upozorio je nedavno Vašington irački premijer Nuri al Maliki.

Kurdi se na to ne osvrću. Već su počeli da sa stranim kompanijama sklapaju ugovore o izvozu tamošnje nafte, mada to pravo pripada centralnoj vladi, odnosno Ministarstvu za energetiku u Bagdadu.

U Ankari na spor oko Kirkuka gleda se i u širem kontekstu. Turci se plaše da to ne bude klica koja će inficirati ceo region, što bi, na kraju, dovelo do stvaranje nezavisnog Kurdistana, na četvoromeđi Iraka, Irana, Sirije i Turske. Takav razvoj ozbiljno bi poremetio inače krhku ravnotežu snaga u regionu, u kome sada živi više od 20 miliona pripadnika tog naroda.