Letnje zatišje

Podatak broj jedan. Uprava za trezor saopštila je da je na poslednjoj aukciji prodala do poslednjeg komada 200.000 šestomesečnih državnih zapisa ukupne vrednosti dve milijarde dinara. Ti papiri od vrednosti donose 12,49 odsto godišnje kamate. Pošto na naplatu dospevaju 21. januara 2010. kupcima sleduje polovina ove kamate. Sledeća aukcija šestomesečnih zapisa biće održana u četvrtak – 30. jula.

Podatak broj dva. Krajem maja Narodna banka Srbije imala je stok hartija  od vrednosti u iznosu od oko 107,7 milijardi dinara. Ta suma je 15,9 milijardi dinara veća nego krajem aprila.

Podatak broj tri. Od početka godine dinarski plasmani banaka povećani su za oko 133 milijarde dinara. Od navedenog povećanja na pozajmice državi odnosi se 40,5, a na plasmane privredi 78,3 milijarde dinara. Ostatak od svega 14,7 milijardi dinara pripao je stanovništvu. U toku maja dinarski plasmani banaka povećani su 22,8 milijarde dinara. Državi je odobreno 24,4, privredi svega 0,5, dok su zajmovi građanima smanjeni za 1,3 milijarde dinara.

Podatak broj četiri. Računi ukazuju da će ovogodišnji budžetski jaz biti oko 140 milijardi dinara. Očekivani minus biće dvostruko veći u odnosu na sumu koja je predviđena poslednjim rebalansom budžeta. Taj deficit bio bi oko pet procenata bruto domaćeg proizvoda, pri realnom padu BDP-a za 5,5 i inflaciji od 12 odsto.

Podarak broj pet. Ako prihodi od PDV-a i carina, zajedno, od juna do kraja godine ostanu na istom nominalnom nivou kao u maju, a ostale budžetske doznake budu u visini proseka januar–maj ove godine, mogući budžetski jaz mogao bi da dostigne čak 153 milijarde dinara.

Podatak broj šest. U privredi Srbije zaustavljeni su pad proizvodnje i potrošnje. Stručnjaci uočavaju da dolazi do malaksavanja uvoza zbog smanjene tražnje. Menja se, kako rekoše, struktura lične potrošnje koja se, u uslovima smanjene kupovne moći, pomera sa uvozne robe visoke tehnologije ka većem učešću hrane i osnovnih životnih potreba iz domaće proizvodnje. Nevolja je što će ovogodišnje fiksne investicije opasti za više od 20 procenata.

Podatak broj sedam. Vrtoglavi pad uvoza u maju za oko 37,7 odsto, koliko god dobrodošao sa gledišta uravnoteženja platnog bilansa, pravi probleme u priticanju fiskalnih prihoda. Ukazuje, takođe, i na pad investicione aktivnosti i probleme u pogledu buduće dinamike privredne aktivnosti sa kojom će se naša ekonomska politika suočiti ne samo do kraja ove – već i tokom iduće godine.

Negde bi ovaj začarani krug mahom nepovoljnih vesti valjalo preseći, ali ovi vreli letnji dani nisu za taj posao. Vreme je godišnjih odmora. Možda se do jeseni, u ovom letnjem zatišju, nešto lepo dogodi u našoj posrnuloj ekonomiji – samo od sebe.

Dotle, međutim, kao najpreči zadatak treba usvojiti izmenjeni zakon o javnom informisanju zbog koga će, možda, uskoro biti neuputno podsećati vladu na ove i ostale otvorene probleme, a da strepnju od ekonomske istine ne možemo da dokažemo.