Danas u Rimu Srbija – Mađarska

Od specijalnog izveštača „Sportskog žurnala”

Rim, 27. jula – Naši vaterpolisti su ispunili obećanje i protiv Italije pružili najbolju partiju na Svetskom prvenstvu. Odoleli su atmosferi, ugasili veliku želju Italijana i njihovih navijača, a sa sudijama nisu ni imali problema, jer su Tulga i Stavropulos perfektno delili pravdu.

Bilo je lepo videti i smirenost naših igrača posle meča. Napuštajući bazen „Foro italiko” uz reku domaćih, korektnih pristalica, bežali su od euforije, spuštali loptu na zemlju, uzdržavajući se od bilo kakvog slavlja. Redom su isticali da je dobijena samo jedna bitka, a da pravi rat tek počinje.

Na tom početku sutrašnji rival je velika Mađarska. Igra se u vaterpolo nevreme, u 14 časova, kada, inače, niko normalan ne izlazi na ulicu. Od prvog dana dolaska u Rim ni jedan oblačak, temperatura preko dana od 35 do 38 stepeni. U takvom ambijentu igraće dva vaterpolo velikana, stari rivali, osvajači brojnih medalja. Jedan tim kandidat za medalju danas će da se oprosti od velikih ambicija.

U odnosu na Peking oba rivala bez dosta asova. Zna se koga nema u srpskoj ekipi, a Mađari su ostali bez Kašaša, Sečija, Molnara i Benedeka. Nosioci igre su i dalje iskusni Kiš i Biroš, a Hošnjanski, Madaraš i centar Varga su igrači na koje mora da se obrati pažnja.

– Bitno je da se kontrolišemo. Ništa drugo. Jedino što mi smeta u celoj priči je statistika. Ona je u poslednjih pet godina na našoj strani i nikako ne bih voleo da se baš u Rimu prekine. Znamo se odlično, nema tajni. Naš tim može bolje da igra od onoga što je pokazao u susretu sa Italijom i nadam se da će forma ići uzlaznom linijom – rekao je kapiten Vanja Udovičić.

Danas je selektor Dejan Udovičić odveo igrače na dva treninga, ali više radi osveženja:

– Između Italije i Mađarske nije prošlo ni 48 sati. S druge strane, oni su imali laku utakmicu s Južnom Afrikom, pa tri dana odmora. Nama nedostaje jedan igrač. Ne pričam to zbog alibija već što moramo dobro da sagledamo u kakvoj se situaciji odigrava meč. Ne treba mnogo priče o Mađarskoj. Izvanredna ekipa, smena generacija ih nije poremetila. Oni su izazov za našu ekipu, veliki motiv, jer svi znamo šta nam pobeda znači. Igrati u 14 časova je protiv igre, ali kako nama tako i njima.

Milan Aleksić je odlično igrao u duelu sa Italijom. Uz odbranu je postigao sjajan pogodak iz daljine za 5:3, a iako ima odličan šut ne forsira ga:

– Više se oslanjam na igru u odbrani. Međutim, kada se ukaže šansa šutiram. Sada je bilo uspešno. Nije nam u početku šampionata išlo kako treba. Protiv Italije smo u teškom ambijentu zabeležili dobar rezultat, vratili samopouzdanje. Sveli smo broj primljenih golova iz igre na minimum i to nam je glavni cilj. Znamo se do detalja s Mađarima. Igrali smo dva puta ove godine, ali utakmice u Egeru i Budimpešti nemaju snagu meča koji nas očekuje. Da bismo prošli dalje potrebna je još bolja igra od one koju smo prikazali protiv Italije, jer je Mađarska zaista vrhunska ekipa.

Slično razmišljaju i ostali naši igrači. Italija im je vratila boju u lice, ali ne toliko da bi poleteli previsoko.

– Nema mnogo priče. Sutra je novi ispit, težak je put do polufinala. Igrali smo derbi osmine finala, sada je naš susret sa Mađarima najinteresantniji. O motivu i želji nemam šta da pričam, daćemo sve od sebe – poruka je Živka Gocića možda i najstandardnijeg našeg igrača ove sezone.

Mađarska dugo čeka na uspešan rezultat s našom reprezentacijom – još od finala Olimpijskih igara u Atini. SCG je 2005. tri puta bila bolja, 2006. je slavila na Svetskom kupu u Budimpešti i to je bila poslednja utakmica te reprezentacije. Srbija je nastavila niz na Evropskom prvenstvu u Beogradu, zatim 2007. u finalu Svetske lige 2007, polufinalu Evropskog prvenstva u Malagi, a ove godine je u Egeru bilo 11:11, a u Budimpešti 8:6. Duga serija.

– To ništa ne znači. Mađarska ima kvalitet da pobedi. Srbija nije više tako snažna. Treba da se obrati pažnja na Filipovića, Prlainovića i Udovičića i problem je rešen. Ne vidim ko drugi može da nam da gol – savetuje selektora Kemenjija dugogodišnji kapiten mađarske selekcije Tibor Benedek.

U senci duela Srba i Mađara odigraće se, čini se sa nešto manje neizvesnosti preostala tri susreta. Bar na papiru znaju se favoriti ali u Rimu se svašta dogadja tako da je zaista sve moguće.

– Ovde igramo po principu toplo-hladno. Nadam se da ćemo sada da odstupimo od toga i da protiv Amerikanaca pružimo igru koja nas je krasila u susretu sa Crnom Gorom – želja je Marka Savića, junaka senzacionalne pobede Nemačke nad ervopskim prvakom.

-----------------------------------------------------------

Raštimovane violine evropskog prvaka

Od specijalnog izveštača „Sportskog žurnala”

Rim, 27. jula – Sigurno je da selektor Petar Porobić i vaterpolisti snose veliki deo krivice za, slobodno možemo da kažemo, debakl evropskog prvaka Crne Gore na Svetskom prvenstvu Rimu. Ekipi kojoj je većina stručnjaka predviđala poziciju broj jedan, već u četvrtak se, verovatno kao deveta, vraća kući.

Šta li se to dogodilo ekipi velikih imena? Ništa što sport ne poznaje. Jednostavno skup brojnih prvih violina je delovao raštimovano, bez sistema, bez svežine pa, da budemo slobodni da kažemo, i discipline u igri.

Čak ni takav stručnjak kakav je Porobić nije uspeo da ostvari saradnju sa igračima kakvu je želeo. Nervoza je činila svoje. Duel s Hrvatskom je to i nagovestio, a protiv Nemačke i potvrdio da to nije bila ekipa u ovom trenutku spremna za velika dela.

Porobić je iznenadio javnost igrajući bez Danilovića, jedinog koji puca levom rukom, a dobro bi mu došao u susretu sa Nemačkom. Ali to je njegovo pravo.

Čini se, međutim, da su igrači bili nemoćni da se odbrane pred pritiskom kojim ih je počastila sopstvena javnost. Sjajne igre u Svetskoj ligi dodali su još više optimizma i stvorena je atmosfera da je potrebno da se Zloković i drugovi samo pojave i da problema neće biti. Na dan utakmice sa Nemačkom stigao je veliki broj navijača. Najavljivani su aranžmani za poslednje susrete, pomalo i teatralno se pominjao dolazak Mila Đukanovića.

Sve to igrači, bez sumnje majstori svog posla, nisu uspeli da izdrže. Igrali su sa kamenom oko vrata, a Nemci su ih samo gurnuli na dno.

Kolika je krivica Porobića i igrača tolika je svakako i javnosti koja je ekipu opteretila, ispostavilo se, prevelikim bremenom. Pred Porobićem je sada veliki zadatak vraćanja u normalu, pre svega da se svi spuste na zemlju i da neke scene koje su viđene u vodi budu brzo zaboravljene. Ali hoće li u tome imati uspeha ostaje da se vidi, jer i godine zajedničkog rada i mogućeg zasićenja čine svoje. Uz to u Crnoj Gori se veliki novac ulaže u vaterpolo, a posle ovakvog rezultata pitanje je šta će biti i u tom pogledu.

D. Stevović