Malta: more i pesak Sredozemlja

Malta se smestila u Sredozemnom moru, na 93 kilometra južno od Sicilije i na 230 kilometara od Afrike. Čine je pet ostrva: Malta, Gozo i Komino su naseljena, a Kominoto i Filfla su nenaseljena.

Malta zahvata površinu od 316 kvadratnih kilometara i ima oko 400 000 stanovnika. Zvanični jezik je malteški, ali sporazumevanje sa strancima je lako, jer većina Maltežana govori, pored maternjeg jezika, i engleski ali i italijanski.

Najposećeniji i ujedno najzanimljiviji grad za strance koji se otisnu put Malte je Valeta, glavni grad, sagrađen još u šesnaestom veku. Ona tuiste koji ovde stižu sa svih kontinenata očara lepotom, jer u Valeti se svako dobro oseća i zato nije ni čudo da se, s vremena na vreme, ko jedanputa dođe ovde ima želju da viđeno ponovo obiđe.

Valeta je dobila ime po velikom majstoru reda Svetog Jovana Krstitelja – Zan de Valtu. Najpopularnija ulica u ovom sredozemnom gradu je Republika u kojoj se nalaze mnoge znamenitosti, kao što su to Palata velikog majstora, tvrđava Sveti Elmo, ruševine kraljevskog pozorišta i opere...

Pošto se na Maltu dolazi ne samo da bi se upoznalo njeno kulturno nasleđe i način života, već i radi i odmora i provoda, pa je dobro znati da se na samo pet kiloemtara od Valete pružaju plaže. One su idealno mesto za ljubitelje sunca i mora. Tu su se ugnezdila i dva najveća malteška turistička centra: Slema i Sveti Džulijens. Celom obalom Sileme, koja je dugačka tri kilometra, nlaze se i kamene plaže, ali sa uređenim prilazima moru. U najužem centru su smeštene firmirane radnje sa robom vruhunskog kvaliteta, nekoliko restorana i kafeterija.

Peščane plaže, koje su simbol pravog letnjeg doživljaja nalaze se u severnom delu Malte. Najpoznatije su Melija do i Golden bej (Zlatna plaža) do kojih de stižete autobusima iz Slime ili Sent Džulijensa. Vožnja u oba slučaja traje oko 40 minuta. S obzirom da je javni prevoz dobro organizovan, lako se stiže do odredišta. Pesak, more, suncobrani, ležaljke... Pravi primorski ambijent koji treba doživeti.

Ne može se zaobići ni malteška kuhinja, koja je nastala pod velikim uticajem italijanske, tako da će ljubiteljima mediteranske hrane odogovarati. Specijaliteti koje ovde treba probati su: bragoli – punjena teleća šnicla, fenek – zečetina, lampuki pie – pita od plave ribe lampuki, testenina timpana – pasta sa mlevenim mesom, sirom i jajima, pastici – pita sa sirom i graškom, hobz biz zejt – malteški hleb sa tunom, mediteranske salate, pice... Slatkiši su im zaista nešto posebno: frigoli – testo sa ukusom badema, trikl rings – prstenovi od testa preliveni šećernim sirupom i mnogo toga još samo su deo bogate malteške trpeze.

Nije zapostavljen ni noćni život, jer aktivan odmor podrazumeva i dobru zabavu, a toga ima u Svetom Džulijansu, u njegovom delu Pejsvil: noćni klubovi, diskoteke, restorani, kuglana, bisokopi, klizalište na ledu... Ljubiteljima hazarda namenjen je kazino. Poznat je i šoping centar – Ulica kupovine . Sve su to delovi ambijenta koji se ovde sreće. I koji se dugo pamti.