Od „kralja" do robijaša

Srpski „kralj oranica i drumova” Mile Jerković moraće posle pravosnažne sudske presude na – trogodišnju robiju. Sud mu je ovu kaznu izrekao zbog šverca cigareta krajem devedesetih godina, a Jerković je inače poznat i po tome što je učestvovao u dvadesetak krupnih privatizacija, uglavnom transportnih i poljoprivrednih preduzeća. Zbog neizvršavanja obaveza iz kupoprodajnog ugovora, Agencija za privatizaciju već je Jerkoviću oduzela nekoliko firmi, a ima i onih koje su u fazi oduzimanja.

Za isto krivično delo šverca cigareta Jerković je prvobitno, na nižoj instanci, u aprilu 2008. godine bio osuđen na čak sedam godina zatvora. Zanimljivo je da Jerković uopšte ne bi ni bio gonjen za šverc cigareta da nije bilo prijave Evropske komisije da je bez dokumentacije prošvercovao četiri šlepera cigareta iz Hrvatske.

To nije jedini sudski postupak koji se vodi protiv Mileta Jerkovića. Prema saznanjima iz Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, Jerković bi trebalo da odgovara i za davanje mita gradonačelniku Zrenjanina Goranu Kneževiću. On je, kako se sumnja, Kneževiću dao 1,5 milion dinara da bi, zauzvrat, njegovoj firmi „Autobanat” bio poveren prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju na teritoriji Zrenjanina.

Jerković je biznis počeo otvaranjem restorana na graničnom prelazu Batrovci, a oduzimanje čak polovine kupljenih preduzeća nije mirno podneo. Prema pisanju štampe, po saznanju da će mu šest preduzeća biti oduzeto, pokušao je da izvrši samoubistvo u kancelariji direktorke Centra za kontrolu. Popeo se na prozor koji se nalazi na šestom spratu i pokušao da skoči. U tome su ga sprečile ćerka, koja je bila prisutna na istom sastanku, i direktorka Centra.

Interesantno je da je Jerković većinu od tih dvadesetak preduzeća kupio u naletu od godinu i po dana, od kraja 2006. godine do početka 2008. godine. Time je, praktično, „vezao ruke” Agenciji za privatizaciju koja u redovne kontrole da li kupac ispunjava obaveze ide jednom godišnje i koja lošeg kupca onemogućava da dalje kupuje preduzeća. Jerković je preduzeća kupovao na svoje ili ime ćerke Višnje i supruge Mirjane i na šest godišnjih rata. Obavezu plaćanja nije izmirivao, kao ni investicione i one iz socijalnog programa, a imovinu firmi je zaduživao mimo dozvoljenog.

Inače, kupovinom poljoprivrednih preduzeća zagospodario je sa 16.000 hektara, ali većinom državnih njiva jer je samo oko 5.000 hektara bila društvena svojina koju je mogao da kupi.

Dopisnik iz Sombora Z. Zejneli izveštava da je poljoprivredni kombinat „Aleksa Šantić” jedan od drastičnijih primera Jerkovićevog gazdovanja. Čak i kada je privatizacija raskinuta i imenovan zaštitnik državnog kapitala, Jerković i njegovi ljudi nisu odustajali od „svojih prava”. Odmah po poništavanju privatizacije, kada je došlo vreme žetve, pojavili su se Jerkovićevi prijatelji koji su smatrali da imaju pravo da uberu letinu na sto hektara zemlje. Ispostavilo se da je Jerković nekakvim vezanim ugovorima izdao tih sto hektara u zakup. Poslao je sedam limuzina sa zatamnjenim staklima, a dvadesetak ljudi koji su iz njih izašli pokušalo je da spreči žeteoce da uberu letinu, ali su sprečeni.

Arsenije Katanić, imenovani direktor oduzetog kombinata, kaže da je preduzeće gotovo uništeno, da ima ogromne dugove, da je mehanizacija propala i da Jerković i na zemlju i na objekte ima hipoteke. Ovo preduzeće u trenutku privatizacije imalo je 13.000 grla stoke, a danas su obori gotovo prazni.

(/slika2)Jerković je kupio i PK „Bačka” iz Sivca koje ima 3.500 hektara obradive zemlje u vlasništvu. Obećavao je izgradnju fabrike biodizela, ali to nije uradio. Kada je kupio „Mladi borac” iz Apatina, bilo je šezdesetak zaposlenih. Jerković je rekao da će sve biti u redu, jer se uzdao u 1.300 hektara obradive zemlje. Preduzeće sada ne radi, mnogi radnici su napustili posao, plate nisu primili nekoliko meseci, a ne uplaćuje im se penzioni staž. U „Mlin peku” je obećavao pekaru, a radnici su u martu dobili decembarsku platu, manju od minimalne. Od 320 radnika u industriji mašina i opreme „Poljostroj” ostalo je samo 90 radnika, koji rade po više od 10 sati, remontuju mašine i autobuse i rade u teškim uslovima i hladnim prostorijama.

Najznačajnija firma u njegovoj imperiji je „Višnja komerc”, koja je u martu bila u blokadi zbog više od 800 miliona dinara. Pošto nije izmirilo obaveze, preduzeće „Mala Bosna” zbog hipoteke je prešlo u vlasništvo Fabrike veštačkih đubriva u Subotici, a zaposlenima iz „Topolatransa” platu nije dao mesecima. Privatizacija je poništena i u „Severtransu”.

Kako javlja naš dopisnik J. Slatinac iz Sremske Mitrovice, Jerković je kupio „Srem ekspres”, autoprevozničko preduzeće i „7. juli” iz Šapca i oba ih već prodao. „Srem ekspres” je nedavno prodao grupi biznismena okupljenih oko MPKO iz Sremske Mitrovice, vlasništvo Slobodana Vučkovića. Pošto su obe firme bile pod hipotekom, zbog kredita koje je digao Jerković, danas niko pouzdano ne može da kaže da li su novi vlasnici preuzeli dugove, ili je Jerković skinuo hipoteke pre prodaje.

Na aukciji u Novom Sadu Jerković je 17. oktobra 2008. godine kupio na ime bratove kćerke Mirjane Jerković građevinsko-rudarsko preduzeće „Vrdnik“, za 31 milion, prepolovio je plate radnicima i u ovom trenutku im duguje po pola plate za pet meseci i plate od marta do danas. Firma sada nema poslove, ali je novi vlasnik uspeo da proda dve zgrade za deset miliona dinara preduzeću  VB „Šešo“ iz Karađorđeva.

U 2001. godini Jerković je zakupio 400 hektara vinograda i vinariju PP „Erdevik” u Erdeviku kod Šida. Posle silnih sukoba i protesta radnika i tog sela, Mile Jerković je najuren iz Erdevika.

Na području kulske opštine svojevremeno je kupio i Autotransportno preduzeće „Kulatrans“ i Poljoprivredno preduzeće „Bačka“ u Sivcu. Pošto su obe firme dovedene na rub propasti, pre nekoliko meseci raskinuti su ugovori o privatizaciji.

Za dve godine, koliko je gazdovao, u Poljoprivrednom preduzeću „Bačka” Jerković je nemilice krčmio imovinu tog kolektiva i zaduživao se kod banaka stavljajući pod hipoteku oko 3.600 hektara plodnih oranice, a dobijeni novac usmeravao je na račune nekih drugih svojih firmi. Tako je, prema rečima Mlađena Svrkote, predsednika sindikata Nezavisnost, PP „Bačka“ u trenutku raskida ugovora o privatizaciji u februaru ove godine dugovala bankama i raznim poveriocima oko 17 miliona evra.

Ništa bolje stanje za sobom Mile Jerković nije ostavio ni u Autotransportnom preduzeću „Kulatrans”. Zadužio je i to preduzeće „do guše”, kredite dobijene za razvojne projekte trošio je u druge svrhe da bi od trenutka njegovog odlaska (pre četiri meseca) račun „Kulatransa“ bio u stalnoj blokadi. Istina, bivši vlasnik je na lizing kupio šest autobusa, ali bez realnih mogućnosti da u dogledno vreme budu otplaćeni, što je „Kulatransu“ dodatno otežalo ionako krajnje nezavidan poslovni položaj, kaže za naš list direktor Dušan Krajnović.

J. Rabrenović